Kierkegaard and the Paradox of Religious Diversity, By: George B. Connell, Series: Kierkegaard as a Christian Thinker, 202 Pages, Paperback, Published By: Wm. B. Eerdmans Publishing Co., Published: February 2016
Кјеркегоров одговор на изазов религијског плурализма
У свом раду Џорџ Б. Конел се суочава са горућим проблемом религијске посвећености у свету који, супротно тези о секуларизацији, карактеришу дубоки верски сукоби. Централно питање је да ли појединац може задржати искрену оданост сопственом идентитету, а да истовремено аутентично живи у миру са религијским „Другим”. Конел идентификује две опасности: разводњавање специфичности вере зарад апстрактне хуманости или наглашавање разлика које води у нетрпељивост. Користећи мисао Серена Кјеркегора, аутор покушава да превазиђе ову дилему, иако признаје да је примена ових концепата на модерни плурализам анахрона, с обзиром на то да је Кјеркегор писао у контексту данског хришћанства 19. века. Ипак, Конел брани Кјеркегора од оптужби за нетолеранцију (често присутних у савременом политичком дискурсу деснице), објашњавајући да су његови пежоративни термини попут „паганина” заправо били усмерени на критику тадашњег хришћанског друштва и његовог лажног осећаја супериорности, а не на осуду других религијских система.
Таксономија верских заједница и феноменологија расположења
Прво поглавље књиге служи као пролегомена која анализује Кјеркегорову трипартитну структуру: пагани, Јевреји и хришћани. Аутор вешто навигира кроз Кјеркегорове често контроверзне ставове о Јеврејима, смештајући их у историјски контекст, али истиче да Кјеркегор користи ове категорије пре свега да укаже на недостатке унутар самог хришћанског света. Кључни допринос Конеловог аргумента лежи у другом поглављу, где проблеме ексклузивизма, плурализма и инклузивизма посматра кроз Хајдегерову „феноменологију расположења”. Он идентификује три кјеркегоровска расположења — озбиљност, иронију и хумор — која одређују наш однос према верском Другом. Док озбиљност у Другом види ривала, а иронија релативизује све тврдње, кјеркегоровски хумор се појављује као спасоносно решење. Хумор признаје трансцендентну истину, али је ублажава свешћу о сопственим епистемичким ограничењима, омогућавајући вернику да остане посвећен својој традицији уз признавање заједничке људскости и међусобне ограничености у спознаји Бога.
Етичко сопство и дијалог између традиција
У преосталим поглављима Конел се бави добро познатим изазовима, попут Авраамове жртве из дела „Страх и дрхтање”, јасно дефинишући разлику између Авраамове вере и модерног верског фанатизма. Он показује да Кјеркегорово разумевање односа између иманентне (универзалне) и трансцендентне (хришћанске) религије отвара простор за међусобно учење између различитих традиција. Књига се завршава компаративном студијом Кјеркегора и Конфучија о појму етичког сопства, што додатно потврђује универзалност ових питања. Конелов рад је од великог значаја за јавну сферу јер не захтева од верника да одбаце своја најдубља уверења зарад мира; уместо тога, он нуди пут ка „лепом понашању” у јавности кроз кјеркегоровски хумор. Овај приступ нас подсећа да, без обзира на наше специфичне идентитете, сви делимо исту људску судбину у којој истину видимо само делимично, остављајући простор за понизност и истински суживот.
О аутору
Џорџ Б. Конел је професор филозофије и шеф одсека за хуманистичке науке на Конкордија колеџу у Мурхеду, Минесота, и председник Друштва Серен Кјеркегор. Његове претходне књиге укључују „Бити једно: лично јединство у Кјеркегоровој мисли”.
0 Коментари