Кина критикује одлуку о додели Гремија Далај Лами

Оштра реакција Пекинга на Греми награду

Кина је у понедељак оштро критиковала доделу прве Греми награде Далај Лами, описујући овај потез музичке индустрије као „алатку за антикинеску политичку манипулацију”. Тибетански духовни вођа, који живи у егзилу у Индији, освојио је признање на 68. додели награда у Лос Анђелесу за своју аудио-књигу „Медитације: Размишљања Његове светости Далај Ламе”. Пекинг је брзо реаговао преко портпарола Министарства спољних послова, Лин Ђијана, који је поновио став да Далај Лама није само религиозна фигура, већ политички изгнаник који се под плаштом вере бави сепаратистичким активностима.

Порука Далај Ламе: универзална одговорност

У званичном саопштењу на свом веб-сајту, Далај Лама је изјавио да ову награду прима са захвалношћу и понизношћу, али не као лично достигнуће, већ као признање „заједничке универзалне одговорности”. Он је нагласио да су мир, саосећање и брига за животну средину од суштинског значаја за добробит свих осам милијарди људи на планети. Овај деведесетогодишњи лидер, коме су у категорији за најбољу аудио-књигу и нарацију конкуренти били и познате личности попут Тревора Ное и Кентанџи Браун Џексон, види Греми као прилику да се његове поруке о јединству човечанства шире још даље.

Историјат сукоба и егзила

Далај Лама је постао симбол борбе Тибета за аутономију након што је 1959. године побегао у Индију, када су кинеске трупе угушиле устанак у Ласи. Кина управља Тибетом као аутономном регијом, али се често суочава са међународним оптужбама за покушаје систематског сузбијања тибетанског језика, културе и верског идентитета. Пекинг на свако међународно признање Далај Ламе гледа као на подривање свог суверенитета и покушај дестабилизације региона, инсистирајући на томе да се под плаштом будистичке традиције промовише политички раздор.

Спор око наслеђа и реинкарнације

Једно од најсложенијих питања у односима Пекинга и Далај Ламе је избор његовог будућег наследника. Док тибетански будисти верују да је Далај Лама реинкарнација духовне лозе која датира још из 14. века, Кина инсистира на томе да следећи вођа мора бити рођен на територији Тибета и да га мора одобрити владајућа Комунистичка партија у складу са својим законима. Са друге стране, садашњи Далај Лама је више пута изјавио да ће се његов наследник родити у слободној земљи и да Кина нема никакво право нити улогу у том духовном процесу.

Религија као стуб отпора

Заједница Тибетанаца у егзилу чврсто држи до тога да њихов вођа представља етички темељ који опстаје упркос политичким притисцима. Тојнбијева теорија о томе да религија често служи као примарни фактор одржања цивилизације усред недаћа може се препознати у овом сукобу, где Пекинг економску и војну моћ супротставља духовном ауторитету Далај Ламе. Иако је Кина уложила формални протест због Гремија, међународна популарност тибетанског вође наставља да расте, додатно компликујући покушаје Пекинга да маргинализује његов утицај.

Руфус Вејнрајт, десно, прима награду за најбољу аудио књигу, нарацију и снимак приповедања за „Медитације: Размишљања Његове светости Далај Ламе“ у име Далај Ламе током 68. годишње доделе Греми награда у недељу, 1. фебруара 2026. године, у Лос Анђелесу. (АП Фото/Крис Пицело)