On Purpose. How We Create the Meaning of Life, By: Paul Froese, 256 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: January 2016
Друштвена конструкција сврхе и истине
Књига Пола Фрозеа О сврси представља амбициозан покушај демистификације појмова сврхе и велике „Истине”, тврдећи да они нису откривене објективне чињенице, већ конструкције настале под снажним утицајем историје, културе, језика и заједнице. Аутор истиче да је човекова сврха нераскидиво везана за његов друштвени положај и историјски тренутак, што нас чини ограниченим у имагинирању сопственог смисла. Иако је сврха субјективна, Фрозе наглашава њену пресудну корелацију са општим благостањем, позивајући се на Мартина Селигмана и тезу да здрава животна сврха мора превазићи чист самоинтерес и фокусирати се на нешто веће од појединца. Овај приступ не умањује вредност сврхе, већ је утемељује у конкретну људску егзистенцију унутар „културног храма” којем припадамо.
Неједнака дистрибуција смисла и профил нихилизма
Фрозе доноси интригантну анализу нихилизма, примећујући да егзистенцијални очај највише погађа богате нације, док сиромашнији народи, фокусирани на опстанак, често чвршће приањају уз смисаон живот. Насупрот стереотипу о интелектуалном нихилизму елите, аутор тврди да бесмисао највише оптерећује сиромашне и старе унутар развијених друштава, што сугерише да је сврха, баш као и материјално богатство, неједнако дистрибуирана привилегија. Модерност, са својим слободним временом и интелектуалним простором, не ствара бесмисао директно, али га интензивира, остављајући појединца да се бори са очајем у свету где су традиционалне структуре које су нудиле сигурност значајно ослабиле.
Од „светог балдахина” до индивидуалног „светог кишобрана”
Трансформација смисла у савременом добу огледа се у преласку са „светог балдахина” заједнице (како га је описао Питер Бергер) на индивидуални „свети кишобран”, концепт који Фрозе преузима од Кристијана Смита. Данашњи људи сами конструишу своје верске и духовне светове користећи алате које нуди савремена психологија и култура самооткривања, чинећи Истину нечим што се осећа, а не нечим о чему се рационално дебатује. Оваква интуитивна и емоционална природа Истине објашњава савремену политичку поларизацију, где идеологија постаје део личног идентитета, неподложна логичким аргументима. Фрозеово дело, иако и само производ свог времена, нуди кључ за разумевање линија раздвајања у ери плурализма и глобализације, постављајући суштинско питање: шта заправо значи пронаћи смисао у свету који више не нуди апсолутне одговоре.
О аутору
Пол Фрозе је ванредни професор социологије и директор Бејлорових истраживања религије. Он је коаутор књиге „Четири америчка бога: Шта говоримо о Богу — и шта то говори о нама” (Оксфорд јуниверзити прес, 2010).
0 Коментари