Феномен тунела испод Сфинге. Између чињеница и маште
Излазак сунца изнад Сфинге у Гизи деценијама подстиче машту посматрача о ономе што се крије испод њених шапа. Иако око споменика заиста постоје отвори, окна и празнине, прича о „великом подземном лавиринту” често превазилази материјалне доказе. Када се говори о тунелима, људи обично спајају потпуно различите карактеристике у један појам: уска вертикална окна не значе проходне ходнике, а природне шупљине у кречњаку нису аутоматски изграђене одаје. Често је реч о пукотинама и ерозији стене која је током миленијума попримила облике који само подсећају на тунеле, док драматичне фотографије без контекста додатно доприносе стварању мита о биоскопском подземном свету.
Геологија Гизе и улога древних каменолома
Сфинга почива у јарку који је настао клесањем околне стене, остављајући језгро које је обликовано у статуу лава са људском главом. Истраживачи истичу да је читав предео око монумента заправо пејзаж обликован каменоломима, чишћењем и каснијим поправкама, што објашњава присуство неправилних површина које не указују нужно на тајне планове. Подземне воде и мекани слојеви кречњака природно стварају празнине, па се мистерија често крије у чистој геологији и протоку времена, а не у скривеном архитектонском нацрту.
Документовани отвори и Перингова рупа
Постоје отвори око Сфинге који су археолошки потврђени, али они имају врло практична објашњења. Најпознатија је „Перингова рупа”, вертикално окно на леђима Сфинге које је 1837. године избушио истраживач Џон Ше Перинг по налогу Хауарда Вајза. Рупа досеже дубину од око осам метара и представља траг раног и инвазивног истраживања, а не древни ходник. Многе друге „древне” приступне тачке заправо су остаци модерних напора за рестаурацију и мерење споменика, који су касније запечаћени из безбедносних разлога након што су послужили својој сврси.
Теорије о „Дворани записа” и Атлантиди
Алтернативне теорије сугеришу да тунели нису само слепе улице, већ дело софистициране цивилизације која претходи египатској историји. Најпознатија је идеја о „Дворани записа” видовњака Едгара Кејсија, који је тврдио да се испод предњих шапа Сфинге налази тајна библиотека са знањем изгубљене Атлантиде. Заговорници ове тезе често цитирају сеизмичка истраживања са краја 20. века која су забележила правоугаону аномалију на том месту, верујући да је то намерно изграђена просторија за очување истинске историје долине Нила пре појаве фараона.
Подземна Гиза и вечна мистерија
Неки теоретичари иду још даље, замишљајући читав „подземни град” у Гизи, где Сфинга служи као главна приступна тачка или вентилациони систем за мрежу тунела која повезује споменик са Великом пирамидом и оближњим Озирисовим окном. Према овом виђењу, званична археологија намерно прикрива доказе јер би они суштински променили наше разумевање људске прошлости. Било да су ови простори стварни или само плод маште, Сфинга наставља да изазива страхопоштовање и спекулације које трају већ хиљадама година, остајући вечни чувар тајни песка.
0 Коментари