Свети мачји пратиоци и култ богиње Бастет
Стари Египћани су гајили дубоко поштовање према мачкама, које нису биле само кућни љубимци већ и свете животиње повезане са богињом Бастет, симболом дома, плодности и заштите. Убиство мачке сматрано је тешким злочином који се кажњавао смрћу, а када би породична мачка угинула, укућани би у знак жалости бријали обрве како би свету показали своју тугу. Ове животиње су често биле мумифициране и сахрањиване са својим власницима, а археолози су пронашли читава гробља посвећена мачкама, што потврђује њихов привилегован статус у друштву и веровање да оне прате душе у загробни живот.
Клеопатра као грчка владарка на египатском престолу
Иако је Клеопатра једна од најпрепознатљивијих фигура египатске историје, она заправо није била Египћанка по пореклу већ потомак Птолемејске династије, грчко-македонске породице која је преузела власт након смрти Александра Великог. Она је била први владар из своје лозе који је научио египатски језик, што јој је донело огромну популарност међу локалним становништвом које ју је доживљавало као своју краљицу, а не као туђинског освајача. Њена владавина представља спој хеленистичке културе и древних египатских традиција, што је оставило трајан печат на слику о раскоши и политичкој моћи тог времена.
Друштвени живот кроз игру и лепоту
Египћани су били народ који је веома ценио добри провод, а једна од њихових омиљених забава била је стратешка друштвена игра „Сенет”, стара преко 5.000 година. Игра је била толико популарна да су је покојници носили у своје гробнице како би имали забаву и на оном свету. Поред игара, Египћани су били пионири у козметици; шминку су носили и мушкарци и жене, али не само због естетике већ и из здравствених разлога. Црни крејон за очи, направљен од млевених минерала, штитио је очи од сунчевог одсјаја и инфекција, а веровало се и да шминка пружа заштиту од негативне енергије у врелим египатским летима.
Опасности у исхрани и свештеничке забране
Иако је хлеб био основа египатске исхране, он је са собом носио неочекиван здравствени ризик јер су се због процеса млевења у брашно често мешали песак и ситни каменчићи. Конзумирање оваквог хлеба доводило је до тешког оштећења и ерозије зуба, што су археолози потврдили проучавајући мумије са потпуно уништеним зубним низовима. С друге стране, египатски свештеници су имали врло специфична правила исхране; они су строго избегавали лук, верујући да овај поврћни плод расте под утицајем месеца, што га је према њиховим теолошким схватањима чинило неприкладним за свету службу пред божанствима и унутар храмских обреда.
Опсесија чистоћом и фараонске перике
Многи египатски владари имали су необичан однос према хигијени који је укључивао потпуно бријање главе како би се спречиле болести и одржала чистоћа у жаркој клими. Иако их на споменицима видимо са раскошним украсима на глави, фараони су заправо носили комплексне перике током церемонијалних прилика, које су биле намирисане ароматичним уљима и украшене златним нитима. Ова пракса им је омогућавала да истовремено изгледају божанствено и моћно, док су приватно одржавали строге хигијенске стандарде који су их издвајали од обичног становништва и наглашавали њихов полубожански статус.
0 Коментари