Порекло празника и древна веровања
Дан мрмота, који се сваког 2. фебруара прославља у Панксатонију, има дубоке корене у европској пољопривредној традицији и означава средину између зимског солстиција и пролећне равнодневице. Празник вуче порекло од келтског Имболка и хришћанских Сретењских свечаности, када су стари народи посматрали понашање животиња како би предвидели долазак пролећа. Немачки досељеници су у Пенсилванију пренели обичај праћења јазаваца и медведа при изласку из хибернације, али су их због распрострањености на америчком тлу заменили мрмотом, што је први пут документовано у дневничким записима још 1841. године.
Панксатони Фил и филмска слава
Иако се празник славио деценијама кроз пикнике и лов, глобалну популарност донео му је култни филм „Дан мрмота” из 1993. године са Билом Маријем у главној улози. Након филма, број посетилаца на брду Гоблерс Кноб нагло је порастао, што је донело и изазове попут неконтролисаних гужви и недоличног понашања, због чега је на локалитету касније забрањен алкохол. Данас хиљаде људи долазе да виде мрмота Фила, а организатори истичу да је цео догађај замишљен као забава прожета смислом за хумор, а не као строга научна прогноза.
Мрмот на трпези и народни обичаји
У раним данима прославе крајем 19. века, немачки досељеници су празник обележавали ловом и конзумирањем меса мрмота. Ова животиња, коју на локалном немачком дијалекту називају „grundsau”, припада породици веверица и потпуни је биљојед, а они који су га пробали тврде да његово месо по укусу више подсећа на говедину него на дивљач. Иако се данас мрмоти ређе налазе на менију током самог празника, у Пенсилванији се годишње и даље улови преко 200.000 примерака ове животиње, што показује дуговечност ове руралне традиције.
Верски лотоси и очување културе
Почевши од тридесетих година прошлог века, у источној Пенсилванији су почеле да ничу ложе мрмота, својеврсни друштвени клубови слични масонским ложама, чији је циљ био очување језика и културе пенсилванијских Немаца. Ови клубови су често уводили новчане казне за чланове који би на састанцима проговорили било шта осим локалног дијалекта, настојећи да кроз ритуал предвиђања времена сачувају свој идентитет од модерног начина живота. И данас постоји десетак активних клубова који негују своје локалне мрмоте-прогнозере, често их сматрајући тачнијим од славног Фила из Панксатонија.
Научна скепса и тачност прогнозе
Овогодишња прогноза шест додатних недеља зиме поново је покренула расправе о тачности ових крзнених метеоролога, иако статистика није на њиховој страни. Национални центар за еколошке информације упоредио је Филове прогнозе са стварним температурама и закључио да је мрмот био у праву само три пута у последњих десет година. Биолошки гледано, мрмоти излазе из својих јазбина средином зиме пре свега да би потражили партнере, а не да би комуницирали са људима, али магија овог „бркатог” пророчанства и даље остаје неодољив део америчког фолклора.
0 Коментари