Молитва у сенци ограничења
Десетине хиљада палестинских верника окупило се у комплексу џамије Ал-Акса у Јерусалиму поводом прве молитве петком у светом месецу Рамазану, упркос строгим безбедносним мерама које су увеле израелске власти. Овогодишња молитва има посебан значај јер се одвија први пут након ступања на снагу крхког споразума о прекиду ватре између Израела и Хамаса, који је озваничен у октобру прошле године. За многе становнике окупиране Западне обале, ово је била прва прилика од прошлог Рамазана да напусте своју територију и уђу у Стари град Јерусалима, иако су ограничења броја дозвола и даље веома рестриктивна.
Рестрикције за вернике са Западне обале
Израел је ограничио број Палестинаца којима је дозвољен улазак са Западне обале на свега 10.000, при чему је приступ био омогућен само мушкарцима старијим од 55 и женама старијим од 50 година, као и деци до 12 година. Израелске снаге безбедности ове мере правдају заштитом јавног реда, док Палестинци критикују пооштрени надзор и присуство преко 3.000 полицајаца распоређених широм Јерусалима. Исламски Вакф, јордански орган који управља комплексом, саопштио је да је молитви присуствовало око 80.000 људи, што је знатно мање у односу на уобичајених 200.000 верника у нормалним околностима.
Ал-Акса као жариште сукоба
Брдо храма, како Јевреји називају ово узвишење, најсветије је место јудаизма и некадашњи дом библијских храмова, док га муслимани називају Племенитим светилиштем и сматрају Ал-Аксу трећим најсветијим местом ислама. Ова локација често служи као кључна тачка сукоба, јер Палестинци све учесталије посете националистички настројених израелских Јевреја виде као провокацију и израз тежње Израела да потпуно преузме или подели овај комплекс. Иако израелска влада негира такве планове, присуство наоружаних снага безбедности током верских обреда додатно продубљује неповерење и страх међу верницима.
Рамазан у разрушеној Гази
Док се у Јерусалиму одржавају молитве под надзором, становници Газе се суочавају са Рамазаном усред рушевина и дубоке жалости након двогодишњег сукоба изазваног нападом Хамаса 7. октобра 2023. године. Многе породице ифтар, оброк којим се прекида пост, конзумирају међу остацима својих домова јер је већина џамија у Гази потпуно уништена у војној офанзиви. Упркос расељавању и огромним губицима, Палестинци у Гази покушавају да задрже дух празника, поручујући да нису народ суђен само за уништење и убијање, већ заједница која тежи животу и радости чак и у најтежим условима.
Биланс сукоба и политичка неизвесност
Израелска војна офанзива, покренута након што су милитанти Хамаса убили око 1.200 људи и узели 251 таоца, до сада је однела животе преко 72.000 Палестинаца, према подацима Министарства здравља у Гази. Иако је прекид ватре постигнут уз посредовање САД донео крај великим војним операцијама и ослобађање преосталих талаца, Палестинци и даље гину у готово свакодневним ударима које Израел усмерава против милитантних група. Питање коначног статуса источног Јерусалима, који су Израелци заузели 1967. године и анектирали, остаје централни камен спотицања, јер Палестинци управо тај део града виде као престоницу своје будуће државе.
0 Коментари