Дипломатски сукоб Ирана и Европске уније
Иранске власти су у понедељак позвале све амбасадоре земаља Европске уније на протестни разговор након што је Брисел званично уврстио Револуционарну гарду на листу терористичких организација. Овај потез ЕУ уследио је као одговор на насилно сузбијање јануарских протеста у којима је, према независним извештајима, убијено више хиљада људи. Техеран је најавио реципрочне мере, а председник иранског парламента је изјавио да Исламска Република сада све војске држава чланица ЕУ сматра терористичким групама, што додатно заоштрава односе и повећава економски притисак на земљу.
Турска као посредник у деескалацији
Док тензије расту, Турска покушава да организује састанак између америчког специјалног изасланика Стива Виткофа и иранских званичника у Анкари како би се спречила могућа војна акција САД. Преговори о нуклеарном програму, који су прошле године вођени у Риму и Оману, заустављени су након израелских напада и америчког бомбардовања иранских нуклеарних локација током краткотрајног јунског рата. Циљ тренутне турске иницијативе је да се успостави дијалог пре него што председник Доналд Трамп одлучи о евентуалној употреби силе као одговору на масовна убиства демонстраната у Ирану.
Војни маневри у Ормуском мореузу
Паралелно са дипломатским напорима, иранска Револуционарна гарда изводи војне вежбе у стратешки важном Ормуском мореузу, кроз који пролази петина светске нафте. Сателитски снимци потврђују присуство брзих нападачких бродова у близини острва Кешм, што је изазвало оштро упозорење Централне команде војске САД. Вашингтон је у регион већ послао носач авиона „Абрахам Линколн” и неколико разарача, наглашавајући да неће дозволити ометање комерцијалног саобраћаја или узнемиравање својих бродова у овом кључном поморском пролазу.
Унутрашња репресија и цензура
Иранске власти настављају са строгом контролом информација након сузбијања демонстрација које су почеле почетком јануара искључивањем интернета и међународних телефонских веза. Иако држава званично признаје знатно мањи број жртава, организације за људска права процењују да је убијено скоро 7.000 људи, док је око 50.000 ухапшено. Као необичан потез, тужилаштво у Техерану је покренуло оптужнице против водитеља и продуцента једног државног ТВ канала који су у програму исмевали наводе о убијеним демонстрантима, што указује на покушај режима да смири бес јавности због нечувене бруталности снага безбедности.
Улога Револуционарне гарде и међународне санкције
Револуционарна гарда, формирана након револуције 1979. године да чува власт шиитског свештенства и поредак који се темељи на строгој теократији, постала је главна мета нових међународних санкција. Поред ЕУ, и Уједињено Краљевство је увело мере против иранског министра унутрашњих послова и девет других званичника због њихове улоге у насиљу. Гарда, која контролише значајан део иранске економије и паравојне формације Басиџ, остаје кључни стуб одбране режима, док се држава суочава са до сада највећом изолацијом на међународној сцени.