Живот на селу је био бољи од градског живота у Римском царству

Биоархеолошко поређење живота у Римском царству

Недавна студија објављена у часопису Journal of Archaeological Science: Reports донела је нове увиде у квалитет живота унутар Римског царства, анализирајући скелетне остатке из два потпуно различита окружења. Истраживачи су испитали укупно 110 индивидуа: 60 са руралног локалитета Кориналдо у регији Марке и 50 из урбаног језгра Милана. Анализа је била фокусирана на физичке и физиолошке маркере стреса како би се утврдило како су животна средина и друштвена организација утицале на здравље и дуговечност становника тадашње Италије.

Предност руралног начина исхране

Један од најјаснијих доказа у корист живота на селу произашао је из анализе оралног здравља. Студија је открила да је зубни каменац био присутан код 42% индивидуа из градске средине, док је код становника села тај проценат износио свега 26%. Ова значајна разлика указује на то да су људи у руралним пределима имали приступ квалитетнијој и разноврснијој исхрани, док су грађани вероватно зависили од прерађенијих намирница или дијете која је погодовала развоју денталних патологија.

Физички напори и повреде на раду

Иако је село нудило бољу исхрану, живот на пољу носио је своје тешке физичке изазове. Истраживање је показало специфична оштећења кичме: код мушкараца су чешће бележене повреде лумбалног дела, док су жене патиле од трошења цервикалног (вратног) дела кичме, што директно указује на исцрпљујуће пољопривредне послове. С друге стране, становници градова имали су знатно већи број прелома костију, што сугерише да су у густо насељеним урбаним срединама несреће и пад приликом кретања кроз градску вреву били много чешћа појава.

Разлике у животном веку полова

Посебно занимљив налаз студије односи се на дужину живота мушкараца и жена у зависности од места становања. На селу су жене у просеку живеле дуже, док је у градовима ситуација била обрнута. Научници ово објашњавају чињеницом да су градске жене биле знатно више изложене патогенима, заразним болестима и загађивачима који су се брзо ширили у пренасељеним градским четвртима, за разлику од жена у природи где је концентрација штетних материја била минимална.

Нови поглед на античку Италију

Ова биоархеолошка истрага пружила је свеобухватан одговор на ретко постављано питање о квалитету живота у антици. Коришћењем интегративног приступа који спаја механичке и физиолошке маркере стреса, истраживачи су успели да реконструишу свакодневицу Римљана на начин који класични историјски извори често занемарују. Закључак студије јасно фаворизује рурални свет као здравије окружење, истичући бољу дистрибуцију ресурса и природније услове за живот у поређењу са великим урбаним центрима Царства.