Јеленски рогови стари 7.000 година откривају контакт између ловаца-сакупљача и раних пољопривредника

Седмомиленијумски артефакт као мост између две културе

Археолози су у неолитском насељу у централној Немачкој открили фрагмент обрађеног рога срндаћа стар 7.000 година, који пружа редак увид у ране интеракције између првих пољопривредних заједница и преосталих група ловаца-сакупљача. Предмет, израђен од рога младог срндаћа, показује запањујуће сличности са ритуалним предметима карактеристичним за мезолитске сахране, попут чувеног „шаманског гроба” из Бад Диренберга. Ово откриће, објављено у часопису Praehistorische Zeitschrift, представља кључни доказ о директним културним разменама у преломном тренутку европске праисторије, када су се потпуно различити начини живота почели преплитати.

Техничке карактеристике и намена „шаманске маске”

Анализа рога пронађеног на локалитету Ајлслебен-Восвеле у Саксонији-Анхалт открила је прецизне трагове сечења, правоугаоно обликован фрагмент лобање и урезе близу основе који су највероватније служили за причвршћивање. Ови детаљи сугеришу да је предмет некада служио као део украса за главу или маске. Радиокарбонско датирање смешта овај предмет у период између 5291. и 5034. године пре нове ере, што га чини атипичним за неолитски контекст, где се слични предмети иначе не појављују, за разлику од мезолитских налазишта где су се често тумачили као ловачка опрема или шаманска регалија.

Веза са Бад Диренбергом и заједничким занатима

Најближа паралела овом налазу јесте гробница из Бад Диренберга, где су пре 9.000 година сахрањени жена и одојче са раскошним украсом од рогова и привесцима од животињских зуба. Истраживачи из Државног завода за управљање наслеђем и археологију Саксоније-Анхалт истичу да откриће из Ајлслебена поткрепљује тезу о блиском контакту, јер технике израде камених и коштаних алатки на овом месту неодољиво подсећају на мезолитске методе. Присуство ритуалног предмета овог типа у селу првих земљорадника јасно указује на дубоку културну размену која је превазилазила само економске односе.

Утврђено насеље на граници светова

Насеље у Ајлслебену, које припада култури линеарно-тракасте керамике, било је специфично по својим фортификацијама – бедему, јарку и огради, што је реткост за ране пољопривредне локалитете овог типа. Његов положај на самој северној ивици плодне зоне леса чинио га је граничним предстражама, што објашњава и потребу за одбраном и учесталост интеракције са суседним ловачким групама. Ископавања вођена између 1974. и 1989. године открила су вишефазно село које је служило као тачка сусрета два различита погледа на свет и опстанак у природи.

Тражење исцељења код „старих” суседа

Прелазак на пољопривреду донео је нове здравствене ризике за људе, укључујући проблеме са зубима услед исхране засноване на житарицама, изложеност зоонозама (болестима животиња), тежак физички рад и сукобе око земље. У таквим околностима, рани земљорадници су се вероватно обраћали за помоћ искусним исцелитељима међу ловцима-сакупљачима, који су били познати по свом познавању лековитог биља и ритуалним улогама. На тај начин, шамански предмети попут обрађених рогова нису били само симболи моћи, већ и мостови кроз које се преносило витално знање о медицини и духовности неопходно за опстанак нове цивилизације.