Изложба у Риму: Бернини и успон барокног генија
Нова изложба под називом „Бернини и Барберини” у римској палати Барберини слави један од најзначајнијих односа патрона и уметника у историји европске културе. Ова поставка детаљно истражује везу између папе Урбана VIII, који је владао од 1623. до 1644. године, и младог протагонисте барока Ђана Лоренца Бернинија. Управо је Урбан VIII био тај који је у Бернинију препознао потенцијал да постане „Микеланђело свог века”, поверавајући му задатак да Рим трансформише у уметнички центар хришћанске цивилизације. Фокус изложбе је на две деценије њихове сарадње, током којих је млади вајар и архитекта, уз подршку моћне породице Барберини, поставио темеље свом будућем статусу ненадмашног мајстора.
Папа Урбан VIII и архитектонски сјај Ватикана
Ватикан ове године низом иницијатива обележава 400. годишњицу посвећења нове базилике Светог Петра, коју је 1626. године извршио управо папа Урбан VIII. Иако је изградња саме базилике трајала читав век, папа из породице Барберини је био тај који је ставио завршне печатe на њен ентеријер, пре свега ангажовањем Бернинија за израду монументалног бронзаног балдахина изнад гроба светог апостола. Овај чувени балдахин, недавно потпуно рестауриран за Свету годину 2025, симболизује моћ Католичке цркве у време када је њен ауторитет био озбиљно пољуљан, показујући папину интуицију да кроз врхунску културу и уметност учврсти примат Ватикана у Европи.
Бернинијеви почеци и патронат кардинала Мафеа
Изложба подсећа да је папа Урбан VIII, још док је био кардинал Мафео Барберини, уочио да дар младог Ђана Лоренца далеко надилази таленат његовог оца Пјетра, у чијем је атељеу младић учио занат. Експонати који укључују скулптуре, скице и бисте, дочаравају почетке Бернинијевог искуства као папског уметника. Поједини предмети изложени у палати Барберини враћени су у Италију први пут након више векова, укључујући и ватикански модел бронзаног кућишта за престо Светог Петра. Министар културе Италије, Алесандро Ђули, истакао је да је Бернини био „изгубљени син” коме је папа с пуним поверењем поверио изградњу сећања на свој понтификат кроз највеће грађевинске подухвате тог доба.
Противречности понтификата. Од Галилеја до Пантеона
Иако слављен као покровитељ уметности, папа Урбан VIII остаје контроверзна личност у историји, пре свега због сукоба са науком и одбијања да помилује Галилеа Галилеја, кога је инквизиција осудила као јеретика. Изложба се не устручава да подсети и на његову одлуку да скине бронзане греде са Пантеона како би од њих излио топове, што је изазвало оштре критике савременика забележене у чувеној изреци: „Што не урадише варвари, урадише Барберини”. Ипак, поставка се примарно фокусира на његов генијални њух за уметност, истичући да би без његовог патроната Рим вероватно изгледао знатно другачије и био ускраћен за нека од својих највећих барокних блага.
Трајно наслеђе Бернинија изван доба Барберинија
Иако ограничена на период владавине Урбана VIII, изложба поставља оквир за разумевање Бернинијеве касније каријере која је дефинисала урбани пејзаж Рима. Након смрти свог првог великог заштитника, Бернини је наставио да ствара под папама Иноћентијем X и Александром VII, за које је израдио своја најпознатија дела попут Фонтане четири реке на Пјаци Навона и грандиозне колонаде која окружује трг Светог Петра. Ова изложба, која траје до 14. јуна, представља кључни културни догађај који повезује историју, архитектуру и личну везу двојице људи чија је сарадња заувек променила лице Вечног града.