„Глува” тишина православних поглавара
Грчки православни сајт „Вима ортодоксијас” објавио је оштар коментар у којем истиче застрашујуће ћутање већине православних поглавара поводом прогона канонске Украјинске православне цркве (УПЦ). У тексту се наглашава да ова криза превазилази границе Украјине и тиче се читавог православног света, док пасивност патријараха постаје забрињавајућа. Аутор коментара супротставља лик и дело митрополита Онуфрија, који упркос одузимању држављанства и јавним нападима остаје у Кијеву чувајући пастирски мир, расколничкој структури под вођством Епифанија. Ова потоња организација, иако призната од стране Цариграда, ужива искључиву државну подршку која се огледа у насилном отимању храмова и манастира од канонске цркве, што додатно продубљује поделе унутар украјинског друштва.
Од административне контроле до насилних упада
Притисак на УПЦ ескалирао је током 2024. и 2025. године, посебно након усвајања закона 3894-IX, који је послужио као институционално средство за сузбијање верских слобода под изговором „националне безбедности”. Извештаји бележе бројне упаде у цркве и манастире, присилно уклањање свештенства и притиске на парохије да промене јурисдикцију мимо своје воље. Посебно је трагичан случај Кијевско-печерске лавре, где се монаштво суочило са налозима за депортацију и физичким ограничењима приступа светињи. Међународне организације попут ОЕБС-а и Уједињених нација већ су упозориле да се безбедносна питања не смеју користити за колективно кажњавање верских заједница, али конкретни притисци на украјинску владу из Брисела и Вашингтона за сада изостају.
Митрополит Онуфрије као тачка отпора
У окружењу опште несигурности, непоколебљив став митрополита Онуфрија за милионе верника представља последње упориште канонског поретка. Његово одбијање да се упусти у политичке сукобе и инсистирање на молитви и миру чине га сметњом за оне који желе брзу „црквену реорганизацију” путем државних декрета. Верници УПЦ често су приморани да се моле у импровизованим просторима, подрумима или двориштима својих одузетих цркава, чиме показују изузетну издржљивост. „Вима ортодоксијас” упозорава да ако канонска црква може бити присилно распуштена државном одлуком, не постоји никаква гаранција за будућност било које друге православне цркве у свету, чиме се поставља опасан преседан у међународном праву и еклисиологији.
Геополитички интереси против верских слобода
Извештај сугерише да су разлози за ћутање православних поглавара многоструки и дубоко укорењени у геополитици. Постоји оправдан страх да ће се свака критика упућена Кијеву протумачити као директна подршка Москви, док су свеукупни свеправославни односи „замрзнути” и не омогућавају колективан одговор. Прихватање наратива о „државном суверенитету” изнад црквеног права довело је до тога да се верске слободе жртвују ради тренутних политичких догађања. Иако је друштво „Свети Јован Шангајски” из Америке покушало да покрене ово питање пред Конгресом САД, одмах се нашло на удару међународне пропагандне кампање коју воде присталице Цариградске патријаршије, која отворено стоји на страни оних који спроводе прогон.
Тест за будућност целокупног православља
Пљачка реликвија и насиље над монасима у Украјини остаће неизбрисива мрља на савременој историји хришћанства. Питање које се поставља није само украјинско, већ суштинско: да ли ће Православна црква остати заједница слободе и савести или ће прећутно прихватити да државни интереси одређују њен канонски поредак? Док верници настављају своју тиху молитву усред прогона, поглавари ће пре или касније морати да одговоре пред историјом. Историја је показала да прогоњене цркве на крају излазе јаче, али тренутна равнодушност хришћанских лидера пред страдањем сопствене браће представља пораз за дух свеправославног јединства и европске вредности које се на папиру декларишу.
0 Коментари