ШТА ЧИТАТИ? Еротски живот рукописа. Текстуална критика Новог завета и биолошке науке

The Erotic Life of Manuscripts. New Testament Textual Criticism and the Biological Sciences, By: Yii-Jan Lin, 224 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: January 2016

Биолошка метафора и језик моћи у текстуалној критици

Књига Ји-Џан Лин „Еротски живот рукописа” представља иновативну метакритичку анализу развоја текстуалне критике Новог завета кроз призму односа језика и моћи. Ауторка тврди да ова дисциплина користи „еротски” језик – термине породичних веза, сексуалне репродукције и генеалогије – како би описала преношење текстова. Овакав приступ је додатно усложњен расним категоријама које говоре о „разликама, мешању и корупцији”, чиме се текстуална студија смешта у оквире расних теорија и беле супериорности. Лин настоји да демистификује како је доминантни биолошки метафорички оквир, изграђен на темељима идеја о чистоти крви и линији порекла, суштински обликовао и ограничио разумевање трансмисије библијских текстова.

Од таксономије до еволуције текста

У првом делу рада, ауторка повлачи директну паралелу између природњака 18. века, попут Карла Линеа, и раних текстуалних критичара као што су Бенгел и Лахман. Баш као што је Лине класификовао људске расе према боји и географији, критичари су груписали рукописе према пореклу, при чему су одступања од оригинала сматрана „дегенерацијом” и „загађењем” првобитне чистоте. Међутим, са појавом дарвинизма и менделовске генетике у 20. веку, фокус се помера са „генеалогије искварености” ка разумевању текста као живог организма који се прилагођава свом окружењу. Варијанте више нису само грешке, већ фазе у еволуцији текста, што је довело до примене филогенетике и кладистике у савременој науци.

Хибридне методе и потрага за пратекстом

Савремена текстуална критика данас представља хибрид аналогног и дигиталног доба, што је најбоље отелотворено у „Генеалошкој методи заснованој на кохеренцији” (CBGM). Иако овај метод користи компјутерску анализу и модерну филогенетику, он и даље остаје преокупиран „претком” или почетним текстом (Ausgangstext). Лин указује на то да, иако аналогија са биологијом није савршена јер новозаветни текст има стварно порекло у физичком запису, дисциплина мора постати свесна својих теоријских ограничења. Њено истраживање позива на већу самосвест научника како би се превазишли наметнути оквири биолошких метафора и отворио простор за нове, независне теорије и методологије.

О ауторки

Ји-Џан Лин је доцент Новог завета на Пацифичкој теолошкој школи у Берклију, Калифорнија. Докторирала је религијске студије на Универзитету Јејл, а магистрирала енглеску књижевност на Универзитету у Чикагу.

Постави коментар

0 Коментари