Махмуд Дико као претња војној хунти
Махмуд Дико, утицајни имам који је био кључни покретач протеста пре пада председника Ибрахима Бубакара Кејте 2020. године, поново се појављује као централна фигура опозиције из свог егзила у Алжиру. Кроз свој нови покрет, Коалицију снага за Републику (ЦФР), Дико настоји да уједини исцрпљено становништво Малија против ауторитарне војне хунте. Његов позив на устанак, упућен на језицима бамбара и фулани, има за циљ превазилажење етничких подела и стварање широке заједнице која би захтевала повратак цивилној власти. У земљи у којој је слобода говора готово угашена, Дико се сматра „последњом картом” опозиције која још увек поседује довољну верску и народну тежину да изазове владајуће официре.
Економска криза и џихадистичка опсада
Покушај Диковог повратка на политичку сцену долази у тренутку када се Мали суочава са незапамћеном економском и безбедносном кризом. Џихадисти повезани са Ал-Каидом спроводе блокаду горива и нападају индустријска постројења, што доводи до гушења привреде ове земље без излаза на море. Док војска Малија и руски паравојни савезници покушавају да обуздају нападе, често се суочавају са оптужбама за злочине над цивилима. Дико, као поборник вахабизма, предлаже инклузивни дијалог који би укључио и наоружане терористичке групе, што је стратегија коју заговорници тврде да једина може донети дугорочан мир у регионима који су већ деценију под ватром.
Контроверзе око секуларизма и политичких амбиција
Иако Дико тврди да нема директне политичке амбиције већ жели да подржи кандидате са сличним верским погледима, његове изјаве изазивају забринутост за секуларну будућност државе. Порука да „није са онима који нису уз Алаха” сугерише радикално конзервативну визију друштва која би могла бити у сукобу са демократским принципима. Његови сарадници истичу да је његов примарни циљ свргавање хунте која је изневерила почетна обећања о транзицији, али остаје нејасно како би се његова верска посвећеност уклопила у оквир модерне републике коју његов покрет номинално заступа.
Реакција војних власти у Бамаку
Хунта у Бамаку званично умањује Диков значај, тврдећи да је његова моћ мобилизације избледела и да имам само покушава да остане релевантан у политичкој игри. Ипак, појачано присуство снага безбедности у престоници након гласина о његовом повратку сугерише да војни врх и даље озбиљно доживљава потенцијални немир који би он могао изазвати. Посебно иритира чињеница да Дико ужива заштиту Алжира, земље са којом Мали има затегнуте дипломатске односе, што целу ситуацију подиже на ниво регионалног геополитичког сукоба између Бамака и његових суседа.
Неизвесна будућност народне мобилизације
Упркос Диковом међународном угледу и поштовању које ужива као верски вођа, за сада изостаје масовна мобилизација становништва на улицама Малија. Многи се питају да ли Дико и ЦФР заиста могу да превазиђу моћ војног апарата у блиској будућности. Иако је Дико успео да обори претходни режим, тренутни владари су много бржи у гушењу било каквог облика неслагања и распуштању политичких партија. Успех његовог покрета зависиће од тога колико ће становништво, исцрпљено глађу и ратом, бити спремно да поново ризикује све зарад промене која долази из егзила.
0 Коментари