Велизар: успон византијског стратега
Велизар се сматра једним од најзначајнијих војних заповедника Византијског царства, познат по томе што је под Јустинијаном I повратио огромне делове некадашњег Западног римског царства. Иако је његова рана каријера на персијском фронту била обележена повременим поразима и повлачењима, попут битке код Танурина, Велизар је убрзо показао свој геније у Иберијском рату. Његова тријумфална победа над Сасанидима у бици код Даре 530. године приморала је персијског краља Кавада I на мировне преговоре, чиме је Велизар учврстио своју репутацију врхунског војсковође.
Гушење побуне „Ника” и лојалност цару
Током 532. године, Константинопољ је захватила насилна побуна „Ника” која је озбиљно угрозила Јустинијанову власт. Велизар је одиграо кључну улогу у спасавању престола тако што је своје трупе поставио на излазе из Хиподрома, где се окупила већина демонстраната, и извршио бруталан напад у којем је убијено око тридесет хиљада људи. Када су касније почеле да круже гласине о његовој могућој побуни након војних успеха, Велизар је изабрао да се врати у престоницу и прихвати тријумф уместо да самостално влада освојеним територијама, чиме је дефинитивно доказао своју непоколебљиву оданост цару.
Освајање северне Африке и пад Вандала
Највећу славу Велизар је стекао током Вандалског рата, када је са релативно малом, али висококвалитетном војском коњице и плаћеника повратио северну Африку. У бици код Ад Децимума, вешто је искористио дезорганизацију вандалског вође Гелимера, који је био скрхан болом због смрти брата, и поразио његову војску. Убрзо након тога, Велизар је заузео Картагину и успоставио византијску контролу над територијама које су деценијама биле ван римског домашаја, за шта је награђен титулом конзула.
Поход на Италију и одбрана Рима
У походу на Остроготско краљевство 535. године, Велизар је прво заузео Сицилију користећи иновативне тактике, а затим прешао на копно и освојио Напуљ и Рим. Заузимање Напуља изведено је након што је мала група војника открила тајни улаз у град кроз напуштени акведукт, што је омогућило изненадни напад изнутра. Између 537. и 538. године, он је са изузетном вештином бранио Рим од далеко бројније војске краља Витигеса, ослањајући се на супериорну војну експертизу својих официра и дисциплину трупа.
Трагична легенда о „последњем Римљанину”
Иако је деценијама успешно бранио царство од Персијанаца и Хуна, Велизарова каријера завршена је суђењем 562. године због наводне завере против цара. Популарна средњовековна легенда тврди да је Јустинијан наредио да му се ископају очи и да је Велизар остатак живота провео као слепи просјак код Пинцијанске капије у Риму. Иако је ова прича вероватно фикција, она је послужила као инспирација за бројна уметничка дела и учврстила његову слику као трагичног хероја и „последњег Римљанина” који је симболизовао крај старе римске војне традиције.
0 Коментари