Islam in Indonesia. The Contest for Society, Ideas and Values, By: Carool Kersten, 224 Pages, Paperback, Published By: Oxford University Press, Published: January 2016
Динамика исламске мисли и нова терминологија
Књига Карула Керстена „Ислам у Индонезији” пружа дубок увид у интелектуалну историју постколонијалног прогресивног ислама, наглашавајући да су традиционалне категорије, попут поделе на покрете Мухамадија и Нахдлатул Улама (НУ), често сувише статичне да би описале стварну сложеност индонежанског друштва. Аутор тврди да се прогресивни мислиоци суочавају са епистемолошким помаком који захтева нови речник; он предлаже напуштање идеолошки оптерећених израза као што су секуларизам, либерализам и плурализам у корист дескриптивнијих појмова: секуларност, плуралност и слобода мисли. Ова промена омогућава боље разумевање сукоба између прогресивних, конзервативних и реакционарних снага, посебно након фатве из 2005. године која је осудила либералне вредности, чиме је додатно поларизовано друштво у којем се ислам све више користи као метод за ангажовање у свету, а не само као апстрактна филозофија.
Поларизација, хибридни идентитети и страни утицаји
Керстен детаљно анализира како се политичко-религијско насиље, децентрализација власти и улога војске преплићу са развојем исламске мисли, стварајући амбијент погодан за радикализацију али и за јачање прогресивног интелектуализма. Аутор идентификује хибридне школе мишљења, попут Мезхеб Ципутата и Мезхеб Јогја Сапена, које деконструишу строгу дихотомију између модерниста и традиционалиста. Посебно је значајан утицај западне постмодерне теорије, постколонијалне мисли и арапског интелектуалног наслеђа на младе генерације унутар НУ-а, чиме се показује да западни дискурс више није ексклузивно везан за модернисте. Овај интелектуални базен омогућава прогресивцима да секуларизацију виде као ослобађајући процес који помаже заједници да разлучи трансценденталне од временских вредности, што је кључно у дебатама о Панчасили, државној идеологији Индонезије.
Институционална примена и будући истраживачки оквири
Завршни део анализе фокусира се на практичну примену прогресивних идеја у сукобу са реакционарним законодавним иницијативама, где прогресивни муслимани заговарају супстанцијалистички приступ заснован на usul al-fiqh (изворима права), фокусирајући се на ширу филозофску основу закона уместо на техничку имплементацију. Иако је Керстенов рад изузетно комплексан и намењен првенствено стручњацима, његова критика „изама” отвара нове путеве за будућа истраживања која би могла повезати интелектуалну историју са тактикама свакодневног живота у локалним контекстима. Аутор закључује да се индонежански ислам мора посматрати као резервоар конфликтних нити мишљења, позивајући на даљи дијалог са ширим академским пољем и студијама религије како би се разумела кохерентна контрадикција савременог исламског идентитета.
О аутору
Керул Керстен је предавач исламских студија на Краљевском колеџу у Лондону и има докторат из области изучавања религија са Школе за оријенталне и афричке студије (SOAS). Дуги низ година радио је на Блиском истоку, а предавао је азијску историју и религије на Тајланду. Аутор је књиге „Космополити и јеретици: нови муслимански интелектуалци и изучавање ислама”.
0 Коментари