Бизаран случај старогрчког филозофа који је умро од смеха

Смрт Хрисипа: бизарни крај великог стоика

Антички грчки филозоф Хрисип (279–206. пре н. е.) остао је упамћен у историји не само по свом бритком уму већ и по несебично бизарној смрти коју је забележио историчар Диоген Лаертије. Хрисип је био трећи вођа стоичке школе у Атини и толико је проширио учења Зенона из Китијума да је заслужено добио титулу „другог оснивача стоицизма”. Његов живот се завршио током 143. Олимпијаде, у 73. години живота, под околностима које су и данас предмет чуђења и анегдота.

Два извештаја о смрти: вино или магарац

Према наводима Диогена Лаертија, постоје две верзије Хрисиповог краја. Прва је релативно уобичајена за то време: на једној гозби је попио неразблажено вино, након чега је осетио вртоглавицу и убрзо преминуо. Друга верзија је она која је ушла у легенду — Хрисип је наводно посматрао магарца како једе смокве, на шта је повикао: „Сада дајте магарцу чистокрвног вина да залије смокве!”. Овај призор га је толико насмејао да је упао у необуздани напад смеха који се завршио фатално.

Медицинско објашњење смеха као узрока смрти

Иако звучи нестварно, смрт од смеха је медицински могућ, мада екстремно редак феномен. У већини случајева, интензиван смех изазива срчани застој или гушење (асфиксију). Велики напор којем је срце изложено током снажног смеха може довести до срчаног удара, посебно код особа са већ постојећим срчаним манама. Такође, хистеричан смех може онемогућити нормално дисање или погоршати стања попут астме и анеуризме у мозгу.

Историјски и модерни примери фаталног смеха

Хрисип није био једини који је завршио на овај начин; сличан крај се приписује и грчком сликару Зеуксису из 5. века пре н. е., који је наводно умро смејући се начину на који је насликао једну старицу. Постоје и модерни случајеви, попут данског стоматолога Олеа Бентзена који је 1989. године преминуо гледајући филм „Риба звана Ванда”, или тајландског продавца сладоледа који је 2003. године умро у сну након двоминутног непрекидног смеха.

Наслеђе и сећање на Хрисипа

Без обзира на необичну смрт, Хрисипов допринос филозофији остао је неупитан, а наследио га је његов ученик Зенон из Тарса. Његов нећак Аристокреон подигао му је статуу у Керамикосу, највећој античкој некрополи у Грчкој, одајући почаст човеку чија је логика обликовала стоицизам. Иако је његов крај постао куриозитет, он нас подсећа на крхкост људског организма и чињеницу да чак и најпозитивније емоције, у екстремним околностима, могу бити окидач за кобне последице.