Православни монах који је умро, а да никада није видео жену

Михаило Толотос: живот у апсолутној изолацији

Прича о Михаилу Толотосу једна је од најнеобичнијих у историји хришћанског монаштва. Рођен око 1856. године, Михаило је остао без мајке само четири сата након рођења, а пошто није било других чланова породице, остављен је на степеницама једног од манастира на Светој Гори. Монаси су га прихватили и одгајили унутар зидина манастира, који је постао његов једини дом током целих 82 године живота, чинећи га човеком који је провео читав век потпуно изолован од спољашњег света и свега што он носи.

Човек који никада није видео жену

Због строгог закона познатог као „Аватон”, који је донео цар Константин Мономах 1060. године, на Свету Гору је забрањен приступ женама, па чак и животињама женског пола. Како Михаило Толотос никада није напустио капије свог манастира нити крочио ван полуострва, он је званично остао једини мушкарац на свету који је умро, а да никада није видео жену. Његова смрт 1938. године привукла је пажњу светских медија, а монаси су му приредили посебну сахрану верујући да је његово искуство било јединствено у људској историји.

Изолација од технолошког напретка

Поред тога што никада није срео жену, Толотос је због свог затвореног начина живота остао потпуно ускраћен за кључне проналаске модерне цивилизације. Према историјским записима, никада није видео аутомобил, авион, нити филм. Његов свет био је ограничен на литургијске циклусе, молитву и манастирске послове, чиме је постао живи симбол отпора према материјалном свету и технологији која је у том периоду суштински мењала остатак планете.

Света Гора: аутономно средиште православља

Манастир у којем је Толотос живео део је Свете Горе, познате као „Атос”, која представља један од најзначајнијих центара православног света. Данас на овом полуострву, које ужива статус аутономне државе у оквиру Грчке под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, живи преко две хиљаде монаха из разних земаља, укључујући Србију, Русију и Румунију. Живот на Атосу је аскетски и посвећен очувању вере, далеко од вреве и искушења модерног друштва.

Непроцењиво културно и духовно благо

Света Гора није само место строге изолације, већ и ризница огромне историјске вредности, због чега је од 1988. године на листи УНЕСКО-ве светске баштине. Манастири чувају древне рукописе, ретке књиге и свете реликвије, међу којима су најзначајнији Дарови мудраца са Истока који су принети новорођеном Исусу. За људе попут Михаила Толотоса, овакав живот, иако споља делује архаично и ограничавајуће, представљао је пут ка унутрашњем миру и духовном блаженству којем су монаси вековима тежили.