Јеврејско пророчанство о Александру Великом

Александар Македонски и пророчанство пророка Данила

Према јеврејским предањима и списима историчара Флавија Јосифа, успон Александра Великог био је предвиђен у Књизи пророка Данила скоро два века пре његовог рођења. У осмом поглављу ове књиге описана је визија овнова са два рога који представља краљеве Медије и Персије, и јарца са запада који га побеђује, а који директно симболизује Грчку и њеног првог великог краља. Пророчанство даље наводи да ће се „велики рог” сломити на врхунцу моћи и да ће га заменити четири мања рога, што историчари и теолози тумаче као Александрову прерану смрт у 33. години и накнадну поделу његовог царства на четири дијадошке краљевине.

Сусрет у Јерусалиму и поклоњење првосвештенику

Један од најдраматичнијих извештаја о Александровом походу на Јудеју (између 332. и 329. п.н.е.) бележи да је млади освајач, уместо да разори Јерусалим, сишао са својих кола и поклонио се јеврејском првосвештенику (Јадуи или Симону Праведном). Када су његови генерали изненађено питали зашто се клања јеврејском свештенику, Александар је одговорио да није одао почаст човеку, већ Богу којег он представља, тврдећи да је управо ту фигуру видео у сну док је још био у Македонији, где га је тај тајанствени човек охрабрио да крене у поход на Азију.

Жртвовање у Храму и привилегије за Јевреје

Након овог сусрета, Александар је ушао у Јерусалимски храм и принео жртву према упутствима првосвештеника, показавши велико поштовање према јеврејској традицији и законима. Том приликом су му свештеници показали Данилово пророчанство, а Александар је, препознавши себе у лику победоносног јарца, био толико усхићен да је Јеврејима дао право да живе по законима својих предака и ослободио их плаћања пореза сваке седме (суботње) године. Ове привилегије су касније проширене и на јеврејске заједнице у Вавилонији и Медији које су биле под његовом влашћу.

Порекло имена Александар међу Јеврејима

Легенда каже да је Александар желео да се у Храму постави његова статуа у знак захвалности, али му је првосвештеник објаснио да је то противно закону који забрањује ликове. Као алтернативу, свештеник је обећао да ће сва мушка деца рођена те године међу свештеницима добити име Александар у његову част. Тако је ово име ушло у јеврејску културу и остало популарно до данашњих дана, често у варијантама попут „Сандер” или „Сендер”, поставши једино нехебрејско име које је широко прихваћено унутар ове заједнице.

Историјске дебате и аутентичност списа

Савремена наука је подељена око аутентичности овог сусрета, јер главни грчки историчари попут Плутарха не помињу посету Јерусалиму, док Јеврејска енциклопедија често сматра Јосифове извештаје легендарним. Постоји снажна академска струја која тврди да је Књига пророка Данила написана касније, у време Макавеја (2. век п.н.е.), како би ретроактивно објаснила већ познате догађаје. Са друге стране, теолошки приступи бране Данилово ауторство из 6. века п.н.е. као доказ божанског надахнућа, сматрајући да су пророчанства о Грчкој и Александру заиста дата вековима унапред како би утешила јеврејски народ у предстојећим временима великих промена.