Врховни суд Индије одбио је пуштање уз кауцију двојици муслиманских активиста након 5 година затвора без суђења

Одбијање кауције за муслиманске активисте

Врховни суд Индије у понедељак је одбио захтев за кауцију двојици муслиманских студентских активиста, Умару Халиду и Шарџилу Имаму, који већ пет година бораве у притвору без суђења. Они су оптужени за заверу и подстицање на верско насиље које је потресло Делхи у фебруару 2020. године, када је страдало 53 људи, већином муслимана. Док је осталим оптуженима у истом предмету кауција одобрена, суд је пресудио да Халид и Имам имају „централну улогу” у овом случају, те да кашњење суђења није довољан основ за њихово пуштање на слободу.

Контроверзни закон и оптужбе за заверу

Хапшења су уследила након масовних вишемесечних протеста против Закона о држављанству из 2019. године, за који критичари тврде да дискриминише муслимане. Тужилаштво тврди да насиље није било спонтано, већ пажљиво планирана завера са циљем да се наруши глобални углед Индије кроз провокативне говоре и подстицање на немире. С друге стране, браниоци активиста енергично одбацују ове оптужбе, наглашавајући да не постоје никакви докази који њихове клијенте директно повезују са избијањем насиља.

Употреба антитерористичких закона против неистомишљеника

Овај случај је привукао велику пажњу јер су Калид и Имам оптужени према строгом Закону о спречавању незаконитих активности (UAPA). Овај закон, који је некада коришћен искључиво за сузбијање насилних побуна, под владом премијера Нарендре Модија све чешће се примењује за ућуткивање политичке опозиције и активиста. Закон омогућава држање људи у предпретресном притвору готово неограничено, што често резултира вишегодишњим боравком иза решетака пре него што се суђење уопште заврши.

Међународни притисак и критике за кршење права

Притварање студентских вођа изазвало је оштре реакције међународних организација за људска права, које тврде да се овим мерама сузбија слобода говора и крше фундаменталне правне заштите. Прошле недеље је осам америчких конгресмена упутило писмо индијском амбасадору у Вашингтону, изражавајући забринутост због Калидовог продуженог притвора и позивајући на поштено и благовремено суђење. Amnesty International је такође осудила овај процес, описујући га као пример дерајлирања правде и репресије над онима који критикују власт.

Образац репресије и статус мањина

Случај Калида и Имама сматра се симболом ширег обрачуна са неистомишљеницима у Индији, где су десетине других муслимана такође оптужене и држане у дуготрајном притвору због немира у Делхију. Иако су неки од тих случајева касније пропали због недостатка доказа, многи активисти и даље остају у правном вакууму. Оваква судска пракса додатно заоштрава дебату о стању демократије у Индији и положају мањинских заједница под хиндуистичком националистичком владом.

Касим Расул, отац Умара Халида, стиже у Врховни суд на саслушање о захтеву за пуштање на слободу уз кауцију његовог сина у Њу Делхију, Индија, у понедељак, 5. јануара 2026. (АП Фото/Динеш Џоши)

Постави коментар

0 Коментари