Ритуална конзумација псећег меса код Трачана
Нова археолошка истраживања открила су да су древни Трачани пре око 2.500 година конзумирали псеће месо, али не због глади, већ као део организованих заједничких гозби које су имале друштвени и ритуални значај. Пракса датирана у гвоздено доба, између 5. и 1. века пре нове ере, указује на то да су пси намерно клани и припремани за храну током заједничких окупљања. Археолози наглашавају да су ови оброци служили за јачање друштвених веза унутар трачких заједница, што баца потпуно ново светло на обичаје овог народа који је насељавао просторе данашње Бугарске и северне Грчке.
Докази о систематској припреми хране
Студија документује јасне знакове конзумације паса на пет трачких насеља, где трагови сечења, ломовови костију и обрасци горења одговарају припреми хране, а не сахрањивању или одлагању отпада. Археолог Стела Николова, водећи аутор студије, истиче да ова пракса није била ограничена на једно племе или државу. На испитаним локалитетима кости паса чине између 2% и 10% свих идентификованих животињских остатака, што указује на учесталу и намерну конзумацију током неколико векова, а не на изоловане инциденте.
Трговачки центар Пистирос као главно налазиште
Највећа концентрација псећих остатака пронађена је у Емпориону Пистиросу, једном од главних трговачких центара Тракије који је повезивао локално становништво са грчким трговцима. Ископавања су открила око 80.000 животињских костију, од којих стотине припадају псима са стандардизованим ознакама месарског заната. Овакав обим и правилност у припреми сугеришу да је у питању била организована активност карактеристична за велика друштвена окупљања у овом просперитетном трговачком чворишту.
Одбацивање тезе о глади и сиромаштву
Истраживачи су одбацили могућност да је конзумација паса била последица оскудице хране, јер су иста налазишта обиловала остацима говеда, оваца и друге стоке. Николова наглашава да су Трачани били богати стоком, те да псеће месо није било нужност већ ствар избора. Кости паса пронађене су помешане са широким спектром остатака друге хране, што искључује теорије о кризи или глади и потврђује да је пас имао своје место на менију током специфичних свечаности.
Функционална улога паса пре конзумације
Већина конзумираних паса биле су одрасле животиње величине модерног немачког овчара, што сугерише да они нису узгајани искључиво ради меса. Претпоставља се да су пси првенствено служили као чувари стада и насеља, да би тек на крају свог животног века били поједени. Ово указује на то да Трачани нису посматрали псе као кућне љубимце у модерном смислу те речи, иако се касније у историји став према њима променио ка емотивном и симболичком вредновању.
