Снажан институционални раст
Број православних цркава у Француској забележио је значајан раст од 36% у периоду између 2010. и 2024. године, повећавши се са 235 на 320 локација. Овај тренд прати и пораст броја свештенства за чак 40%, при чему је број ђакона порастао за 57%, а свештеника за 37%, што указује на снажну институционалну експанзију православља у овој западној земљи.
Доминација румунске заједнице
Главни покретач овог раста је масовна имиграција, првенствено из Румуније након њеног уласка у Европску унију. Румунска јурисдикција сада обухвата готово 37,5% свих православних објеката у Француској, скоро удвостручивши своје присуство, а такође управља и са скоро половином од укупно 28 православних манастира колико их тренутно постоји у држави.
Статистика националних цркава
Поред румунске, значајан напредак бележе и друге националне цркве, укључујући грузијску са растом од 300%, бугарску са 33%, руску заграничну цркву са 29% и Српску православну цркву са растом од 20%. Насупрот њима, Грчка митрополија Цариградске патријаршије бележи благи пад од 7%, што се приписује старењу првих генерација досељеника и асимилацији њихових потомака у француско друштво.
Процес французизације и број верника
Истраживање које је спровео отац Живко Панев процењује да у овој земљи 2025. године живи око 700.000 православних верника. Паралелно са бројчаним растом одвија се и процес „французизације“, па је број парохија на француском језику порастао за 52%, а данас чак 81% свих парохија користи француски језик у својим богослужењима, било самостално или двојезично.
Контраст у односу на западне хришћане
Православно присуство организовано је кроз десет канонских јурисдикција које зависе од различитих аутокефалних патријаршија, што одсликава сложене таласе имиграције током 20. века. Овај видљиви успон и виталност православља представљају оштар контраст у односу на приметно опадање верске праксе међу француским католицима и историјским протестантским црквама у истом временском оквиру.
0 Коментари