Одмазда САД и безбедносни пропусти у Палмири
Америчка војска извршила је 19. децембра серију ваздушних удара на циљеве у централној Сирији као одговор на напад у Палмири недељу дана раније. У том нападу, припадник сиријских снага безбедности, који је недавно регрутован упркос сумњама у екстремистичке симпатије, убио је двојицу америчких војника и једног цивила у утврђеној бази. Овај инцидент разоткрио је дубоке рањивости у безбедносној архитектури прелазне владе председника Ахмеда ал-Шаре, која је након пада Башара ал-Асада дала приоритет брзини регрутације и територијалној покривености уместо темељним безбедносним проверама.
Фрагментисана моћ и изазови централизације
Годину дана након пада старог режима, сиријски безбедносни пејзаж остаје мозаик супротстављених оружаних група, укључујући курдске снаге, племенске милиције и остатке бившег режима. Оваква фрагментација слаби командне структуре и онемогућава јасну одговорност, што ствара идеалан простор за инфилтрацију екстремиста. Напад у Палмири показује да реформа безбедносног сектора у Сирији не сме бити само брза централизација, већ сложено управљање хибридним системом који тренутна власт још увек није успела да стабилизује.
Нова логика побуне Исламске државе
Иако је Исламска држава (ИД) изгубила територију 2019. године, она се успешно трансформисала у покрет који води побуну ниског интензитета. Географија централне Сирије и тешко приступачни пустињски предели око Палмире пружају ИД савршено уточиште за мобилност и прикривање. Циљ групе више није владавина територијом, већ ерозија легитимитета нових власти. Нападом на америчке снаге у тренутку јачања међународне сарадње, ИД настоји да одврати међународне партнере од даљег ангажмана у Сирији и дестабилизује крхка безбедносна партнерства.
Стратешка блокада председника ал-Шаре
Влада у Дамаску се сада налази у тешком положају између међународних очекивања и домаће реалности. САД захтевају професионалан апарат способан да заштити заједничке операције, што је потврђено одлуком Доналда Трампа да Сирију стави на листу забране путовања због слабе контроле над територијом. С друге стране, агресивне чистке унутар безбедносних снага могле би дестабилизовати крхку коалицију група на које се држава ослања, отварајући простор ривалским центрима моћи, попут Сиријских демократских снага, да траже већу аутономију.
Будућност сиријске транзиције и безбедносних институција
Палмира је оштар подсетник да војни пораз територијалног пројекта Исламске државе није донео трајну сигурност. Успех сиријске транзиције сада више зависи од изградње веродостојних и одговорних институција него од победа на бојном пољу. Све док се реформе заснивају на хитним мерама уместо на суштинском јачању апарата, напади попут овог остаће стална претња стабилности земље и њеним међународним односима. Сирија мора пронаћи баланс између реформе и опстанка како би спречила ИД да искористи сваку њену институционалну слабост.
0 Коментари