Зимска краткодневица и повратак светлости
Најмрачнији дан у години је стигао, али то истовремено значи да су светлији дани пред нама. Ове недеље наступа зимска краткодневица, која на северној хемисфери означава почетак астрономске зиме и најкраћи дан у години. Реч „солстициј“ потиче из латинског језика и означава тренутак када сунце „стаје“ у свом годишњем маршу по небу. Иако је ово дан са најкраћим и најнижим сунчевим луком, добра вест за љубитеље сунца је да од овог тренутка дани постају све дужи, што ће трајати све до краја јуна.
Небески плес Земље и Сунца
Овај феномен се дешава зато што Земља не путује око Сунца усправно, већ под одређеним углом, због чега топлина и светлост током године неједнако падају на северну и јужну полулопту. Солстициј означава тренутак када је нагиб Земље према Сунцу или од њега на свом максимуму. На северној хемисфери, горња половина планете је у овом периоду највише нагнута од Сунца, што доводи до најдуже ноћи у години. Зимска краткодневица обично пада између 20. и 23. децембра, а ове године је то 21. децембар.
Историјски значај и древни споменици
Људи су миленијумима пратили солстиције и обележавали их великим прославама и споменицима. Најпознатији пример је Стоунхенџ, који је изграђен тако да се савршено поравнава са путањом сунца током солстиција. Док ми на северу дочекујемо зиму, на јужној хемисфери се дешава супротно – тамо је ово најдужи дан у години и почетак лета. Ова природна смена подсећа човека на савршени поредак који је Творац успоставио у васиони, где светлост увек изнова побеђује таму.
Равнодневица као симбол равнотеже
За разлику од солстиција, током равнодневице (еквиноција) Земљина оса и њена орбита се поравнавају тако да обе хемисфере добијају једнаку количину сунчеве светлости. Сам назив потиче од латинских речи које значе „једнака ноћ“, јер тада дан и ноћ трају готово исто време. Јесења равнодневица на северној хемисфери наступа између 21. и 24. септембра, док пролећна долази између 19. и 21. марта, означавајући тренутке природне равнотеже у годишњем циклусу.
Разлика између астрономских и метеоролошких доба
Постоје два различита начина за поделу године: астрономски и метеоролошки. Астрономска годишња доба зависе искључиво од кретања Земље око Сунца и почињу солстицијима и равнодневицама. С друге стране, метеоролози деле годину на тромесечне периоде засноване на годишњим циклусима температуре ради лакшег праћења статистике. Према том календару, зима увек почиње 1. децембра, пролеће 1. марта, лето 1. јуна, а јесен 1. септембра, што нам омогућава да се боље припремимо за временске прилике које нас очекују.
0 Коментари