The Hidden God. Luther, Philosophy, and Political Theology, By: Marius Timmann Mjaaland, 248 Pages, Hardcover, Published By: Indiana University Press, Published: 1 November 2015
Лутерова „деструкција метафизике“ и савремена филозофија
Књига „Скривени Бог. Лутер, филозофија и политичка теологија“ Маријуса Тимана Мјаланда нуди филозофску студију Мартина Лутера, ослањајући се на континенталне филозофе попут Хајдегера и Дериде. Мјаланд тврди да је Лутерова Хајделбершка диспутација (1518) одиграла кључну улогу у „општој деструкцији метафизике“ тиме што је напала его и спекулативну метафизику схоластичке теологије. Хајдегерова феноменолошка филозофија, четири века касније, црпе из овог Лутеровог деконструктивног приступа и његовог концепта скривеног Бога. Лутерова субверзивна теолошка деконструкција била је усредсређена на Христов крст, његову патњу и слабост, што је уздрмало поверење у „ја“ и представљало одлучни теоријски услов за Реформацију. Лутерова „херменеутика сумње“ је вођена Писмима пре него људским разумом, при чему су Крст и Свето писмо два услова за његову теорију знања.
Концепт скривеног Бога и теологија крста
Главни теолошки трактати за концепт скривеног Бога у Мјаландовој студији су Хајделбершка теза и „заробљена воља“. Лутерово разумевање скривеног Бога, које произилази из христологије и крста, радикално уништава погрешне слике о Божјој моћи и наглашава Христову људску рањивост, патњу и сломљеност. Ова антрополошка инверзија води до две перспективе скривеног Бога: „скривени Бог изван разума“ и „Бог скривен у патњи и слабости на крсту“ – то јест, Бог скривен иза видљивих маски. Ово чини суштину теологије крста, која одбацује схоластичку метафизику као основу за истину и знање. За Лутера, ово преобликовање стварности „према слову и граматици Писма“ поништава „трговинску економију“ заслуга, претварајући спасење у безусловни дар Божје оправдавајуће благодати у Христу.
Скривеност и откривење у политичкој теологији
Мјаланд повезује концепт скривеног Бога са политичком теологијом, истражујући апокалиптичка тумачења Томаса Минцера и Лутера, закључујући да „нема политике без теологије и нема теологије без политике“. Разлика између њихових приступа је очигледна у Лутеровом обесхрабривању насилне револуције, за разлику од Минцеровог подстицања. Лутер је инсистирао на важности разликовања Божје „скривености и откривења“ јер у свим тумачењима Писма, посебно политичким, Бог може имати „тајне у резерви“. Ово одржава линија разграничења између јасно откривене Божје самообјаве у Светом писму (која одбацује трговину опростима и ослањање на себе) и простора за Његову трајну скривеност, што је од кључне важности за разумевање Лутеровог става према апокалиптичким политичким тумачењима.
О аутору
Маријус Тиман Мјаланд је професор филозофије религије на Универзитету у Ослу. Аутор је књиге Аутопсија: Сопство, смрт и Бог после Кјеркегора и Дериде (Autopsia: Self, Death, and God after Kierkegaard and Derrida).
0 Коментари