Упозорење УН-а због угрожавања верских слобода у Естонији
Експерти Уједињених нација за људска права изразили су озбиљну забринутост због законодавних и административних мера које естонске власти спроводе против Естонске православне цркве (ЕПЦ). Они истичу да ови поступци могу представљати недопустива ограничења слободе вероисповести и права мањина. Према речима експерата, недавни кораци државе изгледају као несразмеран притисак на једну верску заједницу, подсећајући да су канонски идентитет, црквена јерархија и духовна припадност интегрални делови верске слободе који су у потпуности заштићени међународним правом.
Спорне законске измене и стигматизација заједнице
Посебна пажња усмерена је на измене Закона о црквама и конгрегацијама, као и на јавне изјаве којима се оспорава канонска повезаност ЕПЦ са Московском патријаршијом. Експерти упозоравају да такви потези ризикују стигматизацију институције која је од великог значаја како за етничке Естонце, тако и за бројну заједницу која говори руски језик. Иако су амандмани формулисани у општим цртама, они се у пракси примењују скоро искључиво на ЕПЦ, чиме се нарушава обавеза државе да буде неутрална у верским питањима.
Национална безбедност као неоснован изговор
УН експерти су нагласили да национална безбедност није дозвољен основ за ограничавање слободе вероисповести према Међународном пакту о грађанским и политичким правима. Критиковали су ослањање власти на „неоткривене безбедносне процене“ приликом доношења одлука о боравишним дозволама за свештенство и ускраћивању јавног финансирања. Нарочито је истакнут случај митрополита талинског Евгенија, поглавара ЕПЦ, који је 2024. био приморан да напусти земљу јер му власти нису продужиле боравак, иако претходно нису пронашле ништа сумњиво у његовом понашању.
Административни притисци и економски удари
Међу наведеним репресивним мерама помињу се нагли прекид дугогодишњег закупа цркве у Талину, неразјашњено драстично повећање премија осигурања за манастир Пихтица, као и избацивање високог свештенства без адекватних процедуралних заштита. Експерти сматрају да су државни органи створили „непријатељско окружење“, искључујући ЕПЦ из консултација и вршећи де факто прогон свештенства. Такво поступање директно угрожава стабилност верског живота мањинских група у држави.
Позив на дијалог и уставну ревизију
Експерти су поздравили одлуку председника Естоније, Алара Кариса, да не прогласи спорне амандмане, већ да их упути Врховном суду на уставну проверу. Позвали су владу у Талину да обустави све судске и административне акције против ЕПЦ док суд не донесе коначну одлуку. У решавање овог питања укључени су специјални известиоци УН за слободу вероисповести, мањинска питања и демократски међународни поредак, који су већ ступили у контакт са естонским властима ради заштите људских права.
0 Коментари