Потрага за пореклом: када је настала музика?
Кратко речено, нико не зна ко је изумео музику, јер не постоје историјски докази који би нам рекли ко је отпевао прву песму или створио први ритмички звук. Међутим, истраживачи знају да се то догодило пре хиљаде година, пошто су најраније цивилизације у Африци, Европи и Азији имале музику. Тада се веровало да је музика божанска творевина, дар богова, због чега се многа божанства везују за њу – од афричког бога бубњара Ајана до грчког бога Аполона који је свирао лиру, док се у Књизи постања Јувал сматра оцем харфе и фруле. Иако научници вероватно никада неће моћи да пронађу једног проналазача, музиколози проучавају артефакте како би разумели како су древни људи стварали музику.
Први звукови: песме и успаванке
Неки научници сматрају да је певање био први облик музичког звука, вероватно не у облику комплетних песама, већ као једноставнији вокални звукови, могуће само неколико нота. Ако је то тачно, могуће је да су људи почели да говоре и певају отприлике у исто време. Разлози за певање могли су бити имитација лепих звукова (попут пева птица), коришћење вокалних имитација за лов (попут модерних мамаца) или начин комуникације са малом децом, попут најранијих верзија успаванки. Развој музике је добро документован у католичким црквама током средњег века, где се првобитно певала само једна вокална мелодија, а касније је постала све чешћа полифонија – када два, три или четири гласа певају различите мелодије, додајући комплексност звуку.
Најстарији инструменти: фруле и звона
Археолошка открића помогла су музиколозима да сазнају о древним инструментима. Пронађене су фруле и звиждаљке направљене од костију, грнчарије и камена. Коришћењем угљеника-14 за датирање, откривено је да су неки од инструмената, направљени од костију великих птица, стари више од 30.000 година. У Јапану су пронађене звиждаљке и звечке од камена или глине старе око 6.000 година, које су стварале високе, пискаве тонове, можда коришћене у верским ритуалима. У Кини су се пре најмање 4.000 година појавила глинена звона, претече бронзаних звона, док су у Грчкој пре 2.500 година коришћени кротола (сет шупљих блокова) и жичани бубњеви.
Врсте инструмената и друштвени слојеви
Музички инструменти су често били повезани са различитим друштвеним групама. Пастири су свирали сиринкс, инструмент сличан звиждаљци, познат као панова фрула, који је био једноставан за ношење на пољима. Аулос је био софистициранији дувачки инструмент са две цеви, за који је била потребна обука од учитеља – или је могао бити свиран од стране унајмљених музичара, уколико је особа била богата. У Африци, 4.000 година старе слике на стенама и гравуре у египатским гробницама приказују музичаре како свирају инструменте који личе на харфе. Грчка грнчарија често приказује музичке сцене, иако је често нејасно да ли су музичари свирали на фестивалима или само за сопствену забаву.
Музика као универзална емотивна комуникација
Без обзира на то ко је први изумео музику, њена функција је остала универзална: она забавља, очарава и омогућава комуникацију емоција. Музика помаже људима да славе радосне догађаје и пружа утеху у тузи или болу. Као што је древна музика изазивала моћне емоције код својих слушалаца, тако ће чинити и музика у овом и наредним вековима.
0 Коментари