Папа у Либану тражи „божански дар мира“ заједно са хришћанским и муслиманским лидерима земље

Порука наде и верски плурализам

Папа Лав XIV, први амерички папа, прославио је традицију међуверског суживота Либана као светионик наде за регион разорен сукобима, тражећи „божански дар мира“ заједно са либанским хришћанским и муслиманским верским лидерима. Његова посета, која долази у временима конфликта у Гази и политичких тензија у Либану, дочекана је са великом радошћу и емоцијама. Централни догађај био је међуверски састанак на Тргу мученика у Бејруту, где су се окупили хришћански патријарси и духовни лидери сунита, шиита и Друза. Папа је похвалио либанску толеранцију као подсетник да страх, неповерење и предрасуде немају последњу реч, те да су јединство и мир могући, понављајући речи Јована Павла II да је Либан „више од земље, већ порука слободе“.

Либан као хришћанско упориште

Папине изјаве нагласиле су виталну важност Либана и његове хришћанске заједнице за Католичку цркву. Либан, који има највећи проценат хришћана на Блиском истоку (око трећине становништва), једина је арапска земља са хришћанским шефом државе захваљујући споразуму о подели власти који налаже да председник буде маронитски хришћанин. Ватикан види присуство хришћана у Либану као бедем за Цркву у региону. Папа је свој дан завршио охрабрујућим говором младима у Бкеркију, седишту Маронитске цркве, позивајући их да истрају и не напуштају земљу као што су то учинили многи други.

Међуверски дијалог и политички апели

На међуверском скупу, велики муфтија сунитских муслимана Абдул-Латиф Деријан поздравио је папу и подсетио на Декларацију о људском братству коју су 2019. године потписали папа Фрања и велики имам Ал-Азхара. С друге стране, Али ал-Катиб, заменик шефа Врховног исламског шиитског савета, искористио је прилику да затражи од папе да помогне Либану да заустави нападе Израела услед растуће забринутости због ширења сукоба. Папина посета долази у напетом тренутку, након година криза, политичке блокаде и рата који је вођен са Израелом, што је изазвало дубоке поделе у земљи око позива да се Хезболах разоружа.

Молитва Светом Шарбелу и симболика посете

Папа Лав XIV започео је дан молитвом на гробу Светог Шарбела Махлуфа, либанског свеца кога поштују и хришћани и муслимани. Стотине хиљада ходочасника обе вере сваке године посећују његову гробницу у манастиру Светог Маруна. Папа је тихо молио у замраченој гробници и принео лампу као дар светлости за заједницу. Његово кретање у затвореном папамобилу, за разлику од његовог претходника Фрање, праћено је распоређивањем либанских трупа. Његов долазак и топао пријем упркос безбедносним тензијама, подсетили су на раширени видео снимак у коме је папа Лав XIV одговорио јорданској краљици Ранији да „Па, ми идемо“ када је упитала да ли је Либан безбедан за његову посету.

Подршка дијаспоре и позив на опстанак

Посета је искоришћена и као прилика да се подстакне останак хришћана у Либану. Бискуп Антоан-Шарбел Тарабај предводио је групу либанске дијаспоре из Аустралије, не само да дочекају папу, већ и да појачају хришћанско присуство у земљи. Он је нагласио потребу да дијаспора „подржи младе људе и породице да остану овде“ и да се не дозволи да све више људи, посебно хришћана, напушта Либан. Овај осећај дели и ходочасник Меј Нун, која је чекала папу код Светог Шарбела, поручујући: „Остаћемо овде. Нико нас не може искоренити из ове земље... јер црква нема непријатеља.“

Папа Лав XIV, у центру, присуствује екуменском и међурелигијском састанку на 
Тргу мученика у центру Бејрута, Либан, у понедељак, 1. децембра 2025. (АП Фото/Мохамед Затари)

Постави коментар

0 Коментари