Годину дана након пада Асада у Сирији, алавитске жене се суочавају са отмицама и силовањем

Напади на алавитске жене након пада Асада

Од пада режима бившег сиријског председника Башара ел Асада пре годину дана, десетине жена из његове верске заједнице, алавита, биле су изложене отмицама и сексуалном нападу, према извештајима група за људска права. Напади, који су често мотивисани секташком мржњом, делују као чинови сунитских екстремиста и џихадиста. Жене су нападе доживљавале са претњама да су „рођене да буду наше сабаје (арапски термин за сексуалне робиње у рату). Организације за људска права, укључујући Amnesty International, примиле су веродостојне извештаје о најмање 36 отетих алавитских жена и девојака између фебруара и јула, и то у срцу алавитске популације – у приобалним провинцијама Латакија и Тартус, и суседним Хомсу и Хами.

Секташка мотивација и нове власти

Напади подсећају на мрачна сећања на поробљавање хиљада језидских жена од стране Исламске државе. Неки сунитски екстремисти сматрају алавите јеретицима и верују да је узимање њихових жена за сексуалне робиње верски допуштено. Други нападају алавите из освете због злочина над сунитима током 54-годишње владавине породице Асад. Иако се чини да напади нису систематски, већ индивидуални чинови, жртве и активисти тврде да нове сиријске власти, предвођене Хајат Тахрир ал-Шамом (ХТШ), не чине довољно да их зауставе.

Истрага власти и негирање проблема

Као одговор на јавни притисак, Министарство унутрашњих послова Сирије формирало је комитет за истрагу пријављених отмица. Комитет је истражио 42 пријављена случаја и, према портпаролу министарства, утврдио само једну као стварну отмицу. Остале пријаве су проглашене лажним или су објашњене као бекство са романтичним партнером, бег од породичног злостављања, уцена или проституција, али нису понуђени докази за ове тврдње. Генерална секретарка Amnesty International, Агнес Каламар, одбацила је овај извештај, рекавши да се отмице „не могу порећи“ нити „одгурнути“ зато што нарушавају слику власти. Сиријска опсерваторија за људска права, са седиштем у Великој Британији, такође је оспорила извештај Министарства.

Сведочења жртава и последице

АП је интервјуисао две жртве силовања и једну жртву отмице, као и чланове породица још четири нападнуте жене. Једна од отетих жена, која је била силована, изјавила је да су њени отмичари у црним униформама прошли кроз неколико контролних пунктова без заустављања. Након пуштања, сазнала је да је трудна и успела је да изврши илегални абортус. Њен муж се развео од ње, иако је у почетку прихватио шта се догодило, због чега је сада „у сталном страху“ и жели да напусти Сирију. Друга жртва, тинејџерка коју су отели страни борци, била је силована 10 дана.

Недостатак заштите и правног деловања

Све жене и њихови рођаци које је АП интервјуисао изјавили су да су обавестили безбедносне снаге о нападима и да су им власти узеле изјаве. Међутим, није јасно да ли су власти предузеле даље радње или је дошло до хапшења. Једна од жртава је идентификовала свог нападача преко сигурносног снимка, али нису познати детаљи о његовом хапшењу, а званичници су одбили да коментаришу. Због страха од одмазде, неке породице су биле приморане да побегну из Сирије.

Сиријске алавитске породице које су побегле од сукоба у Сирији носе свој пртљаг док прелазе реку која означава границу између Сирије и северног Либана близу села Хекер ал-Дахер у провинцији Акар, Либан, 11. марта 2025. (АП Фото/Хусеин Мала)

Постави коментар

0 Коментари