Птице

Птице као душа, слобода и божанско јављање

Птице се првенствено сматрају епифанијама (јављањима) богова и духова, али и као гласници небеских бића који најављују нове ситуације или служе као водичи. Најважније, птице симболизују људску душу или дух који се ослобађа из тела током екстазе или у смрти, представљајући апсолутну слободу и трансценденцију духовног над земаљским. Стога, птица је често повезана са божанством, бесмртношћу, моћи, победом и краљевском влашћу.

Птице у шаманизму и митовима о стварању

Докази о значају птица сежу до палеолита (нпр. пећинско сликарство у Ласкоу, где се тумачи као шамански транс или душа умрлог ловца). У северној Евроазији, где је шаманизам доминантан, птице (орлови, сове, вране) су духови помагачи који силазе с неба, инспиришу шамана и прате његову душу на екстатичном путовању на небо. Овај мотив уздижућег духа птице преузет је и у таоизму (нпр. џиновска птица Пенг као симбол апсолутне слободе). Птице су кључне и у митовима о стварању света: у многим варијантама (код алтајских, уралских народа, Северне Америке), водена птица зарони у праисконски океан да донесе честицу тла.

Птице као утемељивачи династија и културни хероји

Птице имају и истакнуту улогу у формирању космичког и друштвеног поретка. У митовима о краљевској власти у северној Евроазији, птице су водичи и преци. На пример, код Монгола, златнокрили орао је дао yasa (основна правила) и поставио Џингис-кана на престо. Код Јапанаца, гавран и златни змај су гласници богова који су водили митског цара Џимуа. Турул (соко/орао) је водио Мађаре, поставши предак династије Арпадоваца. Као културни хероји (нпр. орао у Сибиру), птице стварају свет, дају људима знање и културне изуме.

Симболизам на древном Блиском истоку и Медитерану

У древном Блиском истоку и грчко-медитеранском свету, птице су испуњене сложеним симболичким значењима. Голуб најчешће симболизује богињу плодности (у Грчкој Афродиту) и љубав. Јаукање голуба можда је допринело томе да постане симбол богиње љубави. Орао, краљ птица, манифестација је соларног божанства (крилати сунчани дискови) и краљевске власти. Прикази борбе орла са змијом или змајем симболизују напетост између небеског (соларног) и хтонског (материнског) принципа. Орао је такође и психопомп који води душе мртвих на небо.

Реинтерпретација у јудаизму, хришћанству и исламу

У јудаизму, голуб (симбол Израела, душе која одлази или спасења) и орао (епифанија Божје моћи и наде у бесмртност) задржавају већину ових вредности уз специфичне јеврејске конотације. У хришћанству, голуб постаје симбол Светог Духа (на крштењу Исуса) и еротске силе (у Благовестима), а орао симболизује Јована Јеванђелисту и самог Исуса Христа као Логос. У исламској литератури, слика птица као људских душа које путују ка Божанском обилује (нпр. еп Мантиқ ал-тајр Фарида ал-Дин Ат:т:ара), а израз "Његова птица душе је одлетела" изражава концепт смрти.