Сиријско-амерички Јевреји региструју прву јеврејску невладину организацију у Сирији за обнову наслеђа

Оснивање Фондације за јеврејско наслеђе у Сирији

Група сиријско-америчких Јевреја регистровала је невладину организацију у Сирији под називом „Jewish Heritage in Syria Foundation“ (Фондација за јеврејско наслеђе у Сирији), што је прва званично регистрована јеврејска организација у земљи. Оснивање Фондације има за циљ обнову јеврејског наслеђа у земљи у којој је некада бројна верска мањина готово ишчезла. Сиријска министарка социјалних послова, Хинд Кавабат, изјавила је да овај потез шаље поруку свету да је Сирија инклузивна и да „Јевреји Сирије представљају интегрални део сиријског ткива“, позивајући их да се врате.

Емиграција и опадање јеврејске заједнице

Јеврејска заједница у Сирији бројала је око 100.000 људи почетком 20. века, али је емиграција почела да се убрзава након оснивања Израела 1948. године, због растућих тензија и ограничења. Током 54-годишње ауторитарне владавине династије Асада, Јеврејима је било дозвољено да упражњавају своју веру, али су били под сумњом да су израелски шпијуни и било им је забрањено да путују ван земље. Када су ограничења путовања укинута 1992. године, већина преостале популације од око 4.500 људи напустила је земљу, укључујући и породицу једног од оснивача Фондације, Хенрија Хамру.

Обнова запуштених синагога

Хенри Хамра, који је напустио Сирију 1990-их, вратио се четири пута од пада председника Башара Асада у децембру 2024. године. Многе синагоге које је Хамра посетио оштећене су током 14-годишњег грађанског рата, а њихови артефакти су опљачкани. Чак су и оне које су остале релативно нетакнуте, попут оних у старом граду Дамаску, годинама запуштене. Хамра тражи од нове владе овлашћење да очисти и обнови синагоге, наводећи да има „много штете, много ствари које треба урадити“.

Поверење у нову владу и инклузивност

Оснивање Фондације дешава се у осетљивом политичком тренутку. Иако је привремени председник Ахмед ал-Шараа, бивши вођа исламистичке побуњеничке групе, проповедао верски суживот и обећао заштиту мањина, међу дијаспором и даље постоји извесна невољност за повратак због забринутости за безбедност верских мањина. Тренутно је министарка Кавабат једина жена и једина хришћанка у кабинету. Међутим, Хамра је изјавио да је нова влада „веома од помоћи“ у напорима за очување јеврејског наслеђа, истичући да власт жели да се „сви врате, не само Јевреји, већ сви да се врате и обнове Сирију“.

Улога дијаспоре и позив на повратак

Хамра је такође неуспешно учествовао на парламентарним изборима у октобру, што показује његову посвећеност новом политичком процесу. Његов рад на обнови наслеђа, организован кроз Фондацију, није само верски пројекат, већ и чин који симболизује наду у изградњу ближег односа између Сирије и западних земаља. Фондација стога представља конкретан корак у настојању нових сиријских власти да прикажу земљу као мозаик цивилизација и религија у којој су сви једнаки пред законом.

Хенри Хамра, сиријско-амерички Јеврејин, један од оснивача нове иницијативе за јеврејско наслеђе, чита Тору, јеврејску свету књигу, у синагоги ал-Фиренџ у старом граду Дамаску, Сирија, у среду, 10. децембра 2025. (АП Фото/Омар Санадики)