Трансатлантска трговина робљем и избрисани идентитети
Између 1526. и 1866. године, најмање 10,5 милиона Африканаца насилно је пребачено преко Атлантика, при чему је већина кренула са обале дуге 3.000 километара између данашњег Сенегала и Габона. Историчари који покушавају да истраже њихове животе суочавају се са великим изазовом, јер су скоро сви доступни записи дело европских и америчких поробитеља. Ови писци су системски игнорисали индивидуалне идентитете Африканаца, дајући им западна имена и сврставајући их у вештачке „етничке брендове” ради лакше трговине, остављајући право порекло милиона људи скривено иза пописа имовине.
Апонго: принц, дипломата и побуњеник
Један од ретких изузетака у овој безличној историји је Апонго, познат и под именом Вејџер, чија је биографија сачувана у дневнику Томаса Тистлвуда, енглеског досељеника на Јамајци. Апонго је био принц западноафричке државе који је послат у дипломатску мисију у замак Кејп Коуст (данашња Гана), тадашње британско седиште за трговину. Тамо је изненада заробљен и транспортован на Јамајку, где је након неколико неуспешних покушаја да поврати слободу постао један од вођа Такијеве побуне из 1760. године. Овај устанак био је највећа побуна робова у Британском царству пре 19. века, одневши животе 60 белаца и преко 500 црнаца.
Мистерија краљевства „Дорме”
Тистлвудов запис садржи загонетку око Апонговог порекла, помињући краљевство под именом „Дорме” или „Доме”. Док су научници дуго претпостављали да је реч о Дахомеју (данашњи Бенин), новија истраживања попут оних Винсента Брауна довела су то у питање, сугеришући да би порекло могло бити из Гане, с обзиром на то да су „Коромантији” (робље из Гане) предводили већину побуна на Јамајци. Нова студија потврђује да је термин „Дорме” заиста означавао Дахомеј у 18. веку и да је дипломатска мисија коју Тистлвуд описује била историјски могућа и оправдана.
Сложеност западноафричких идентитета
Питање Апонговог порекла отвара три могућа тумачења: да је Тистлвуд погрешио и да је Апонго заправо био из Гане; да је био из Дахомеја (Бенина) упркос томе што је водио побуну којом су доминирали „Коромантији”; или да је његов идентитет био далеко сложенији него што то дозвољавају данашње националне границе. Постоји велика вероватноћа да је Апонго био особа која се течно кретала кроз културне и политичке светове и Гане и Бенина, подсећајући нас да су ови региони били много повезанији него што су колонијални писци тврдили.
Повратак људског лица историји
Потрага за истином о Апонговом животу представља мали, али значајан део већег напора историчара да поврате људско лице жртвама трансатлантске трговине робљем. Рад са изворима које су оставили поробитељи је неопходан како би се видело изнад њих и разумеле заборављене перспективе које су обликовале историју нашег света. Сваки детаљ извучен из прашњавих дневника попут Тистлвудовог помаже у реконструкцији живота људи којима је одузето све, осим њихове храбрости и воље за отпором која и данас инспирише проучавање Атлантског света.
0 Коментари