Историјске контроверзе око пописа становништва
Један од најпрепознатљивијих делова приче о Христовом рођењу јесте путовање Јосифа и Марије у Витлејем због римског пописа становништва. Овај део наратива изазива бројне дебате међу научницима због историјских неусклађености. Главни приговор лежи у чињеници да се Исусово рођење смешта у време владавине Ирода Великог, док је Јудеја постала део римске провинције тек након његове смрти, 6. године наше ере, када је Квириније постао гувернер Сирије. Критичари тврде да римски попис није могао обухватити Јудеју док је она још била клијентско краљевство под Иродовом династијом.
Однос Августа и клијентских краљева
Иако се често тврди да попис није могао обухватити Јудеју пре 6. године, историјски подаци о владавини цара Августа показују да су клијентски краљеви били дубоко потчињени Риму. Светоније наводи да су се они према цару опходили готово исто као и римски гувернери, често одбацујући своја краљевска знамења пред њим. У том контексту, сасвим је реално претпоставити да је Август могао приморати клијентског краља на спровођење пописа како би имао увид у бројност становништва и ресурсе своје интересне сфере, без обзира на то што територија још није била формална провинција.
Обавеза путовања због пописа
Други значајан приговор односи се на тврдњу из Јеванђеља по Луки да су Јосиф и Марија морали да иду у свој предачки град. Документи из Египта, који датирају из 104. године наше ере, потврђују да су римски пописи заиста захтевали од људи да се врате у своја места пребивалишта како би регистровали своја домаћинства. Иако се египатски извор односи на место сталног боравка, он потврђује основни принцип пописа тог времена — обавезу путовања у специфичну локацију, што је често изазивало незадовољство и отпор код локалног становништва.
Јеврејски обичаји и племенска припадност
Важно је напоменути да у случају Јудеје попис не би спроводила римска администрација, већ локалне власти краља Ирода. Сходно томе, логично је да би попис био организован у складу са јеврејским обичајима. Јевреји су кроз историју придавали огроман значај очинском пореклу и племенским везама. Стари завет, конкретно Књига бројева, помиње пописе који су се вршили „према њиховим отачким домовима”, што је у потпуности у складу са Лукиним описом Јосифовог путовања у Давидов град због његовог лозачког порекла.
Склад предања и историјских оквира
На крају, иако немамо све детаље о томе како су тачно Јевреји вршили попис под Иродом, археолошки и текстуални докази не искључују могућност догађаја описаних у Јеванђељу. Комбинација римског притиска на клијентске владаре и специфичних јеврејских традиција очувања родова пружа уверљив оквир за путовање у Витлејем. Овај део божићне приче, иако контроверзан, остаје дубоко укорењен у комплексне друштвене и политичке реалности тадашње Јудеје, где су се преплитали интереси империје и древни верски закони.
0 Коментари