Тајна Архимедовог палимпсеста
Архимед, један од најзначајнијих физичара и инжењера античке Грчке, оставио је за собом списе који су вековима сматрани изгубљеним. Његов рад је углавном опстао захваљујући копијама средњовековних писара, а најпознатији такав документ је Архимедов палимпсест. Овај манускрипт је у 12. веку један монах искористио као подлогу за молитвеник, преписавши своје текстове преко оригиналних Архимедових записа. Сама реч палимпсест означава манускрипт који је два пута коришћен, што је у средњем веку била честа пракса због високе цене пергамента.
Технологија која оживљава прошлост
Да би открили скривене списе, научници су недавно применили револуционарну методу користећи акцелератор честица у Стенфорду. Фокусирани икс-зраци, настали кретањем електрона брзином блиском светлости, изазвали су флуоресценцију гвожђа у мастилу којим су првобитно исписани Архимедови текстови. Овај поступак је буквално „осветлио” античке реченице испод слоја монашких молитви, омогућавајући истраживачима да након осам векова поново прочитају речи изгубљене у 12. веку.
Теорије које су промениле науку
Међу откривеним текстовима налазе се једине преостале копије два кључна Архимедова рада: „Метод механичких теорема” и „О плутајућим телима”. У првом делу Архимед описује како су га механички експерименти инспирисали за математичка достигнућа, док се у другом бави принципима потиска. Архимедов закон дефинише силу којом флуид делује на потопљено тело, што је темељ хидростатике. Овај манускрипт је драгоцен и због дијаграма који, иако нису дело самог Архимеда, представљају највернију реплику скица које је он цртао у песку Сиракузе пре више од 2.000 година.
Деценије истраживања и дешифровања
Архимедов палимпсест се поново појавио на аукцији 1998. године, након чега су отпочели деценијски напори за откривање његових тајни. Рад са честичним акцелератором почео је 2004. године и до сада је успешно разоткрио три странице које су раније биле потпуно нечитљиве. Научници предвиђају да ће за дешифровање преосталих делова бити потребно још око четири године, јер процес захтева изузетну прецизност и пажљиву анализу сваког детаља скривеног текста.
Иронија очувања кроз уништење
Многи научници верују да је, иронично, монах који је преписао Архимедов рад заправо допринео његовом очувању. Иако је његов поступак избрисао видљиве античке текстове ради стварања молитвеника, управо је та нова намена пергамента омогућила да он буде сачуван кроз векове у манастирским библиотекама. Да манускрипт није претворен у палимпсест, пергамент би вероватно био одбачен или би пропао услед неадекватног чувања, чиме бисмо трајно изгубили увид у неке од најважнијих корена европске науке.
0 Коментари