Дигитални надзор и гушење тибетанског покрета у Непалу
Бела купола Буданата у Катмандују, која је деценијама симболизовала уточиште за Тибетанце, сада се налази под сенком хиљада кинеских CCTV камера које мотре на сваки покрет избеглица. Непал је постао једна од преко 150 земаља којима Кина испоручује софистицирану технологију за надзор, користећи алгоритме и податке као умножитеље силе за контролу становништва. Овај интензивни надзор готово је потпуно угасио некада вибрантан покрет за слободу Тибета у Непалу, претварајући јавни простор у дигитални затвор. Број избеглица које успевају да пређу границу пао је са хиљада годишње на једноцифрене бројеве, што је директна последица „невиђеног надзора” и све теснијих веза између Непала и Пекинга, док је тибетанска популација на непалском тлу преполовљена.
Улога америчке технологије у кинеском систему контроле
Истраживање Асошијетед преса открива ироничну чињеницу да су многи кинески алати за надзор засновани на технологији развијеној у Сједињеним Државама. Деценијама су фирме из Силицијумске долине попуштале пред захтевима Пекинга, предајући своје нацрте и знање у замену за приступ огромном кинеском тржишту. На пример, компанија Uniview је настала из сегмента за видео надзор америчког гиганта HP, док су фирме попут Hikvision и Dahua користиле Intel и Nvidia чипове за развој вештачке интелигенције. Иако су уведене санкције, компаније попут Amazon Web Services и даље пружају клауд услуге кинеским гигантима, помажући им у њиховом глобалном ширењу и омогућавајући складиштење огромних количина података неопходних за идентификацију лица и праћење „неподобних” појединаца.
Кинеска „помоћ” и трансформација непалске полиције
Кина је трансформисала непалске безбедносне снаге донацијама вредним десетине милиона долара у виду хардвера, софтвера и обуке. Уместо новца, Пекинг је испоручио комплетне системе дигиталног радио-преноса компаније Hytera (за коју је утврђено да је крала технологију од Мотороле) и изградио школе за обуку непалске граничне полиције. Полицијски центар у Катмандују данас поседује зид са мониторима који у реалном времену прате градове, пијаце и граничне прелазе, а изнад њих стоји знак захвалности Министарству јавне безбедности Кине. Овај систем омогућава „превентивно полицијско деловање”, односно хапшење тибетанских активиста и пре него што протести почну, посебно око важних датума као што је рођендан Далај Ламе.
„Челични зид” и дигитална замка на граници
На самој граници са Тибетом, Кина је подигла „Велики челични зид” сачињен од ограда, сензора и дронова на вођених вештачком интелигенцијом. Огромне беле посматрачке куполе постављене су дуж границе дуге скоро 1.400 километара, омогућавајући кинеским снагама да виде дубоко у територију Непала. Надзор није само визуелни, већ и дигиталан – праћење комуникација преко апликација попут WeChat-а води до прецизних хапшења чак и када људи пређу границу из оправданих разлога, попут бербе лековитог биља. Према сведочењима преживелих, кинеска полиција тачно зна кога да пресретне, користећи податке са заплењених телефона и надгледаних разговора како би приморала локално становништво на послушност.
Будућност надзора: Кина као глобални модел
Кина се данас позиционира као глобални модел безбедности, нудећи своја решења за „сигурне градове” земљама којима је потребна јефтина и ефикасна контрола криминала, али и политичких дисидената. За разлику од западних компанија, кинески извозници технологије попут Huawei-а не постављају питања о етици или људским правима. Овај извоз ауторитарних алата и техника постао је кључни део кинеске борбе за глобални утицај, претварајући државе попут Непала у „другу Кину” за избеглице. Поражавајућа је чињеница да је тишина постала једини начин преживљавања, јер чак и они који верују да су слободни, живе под будним оком система који никада не трепће и који је научио да памти и предвиђа људско понашање.
0 Коментари