God Is Watching You. How the Fear of God Makes Us Human, By: Dominic Johnson, 304 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: November 2015
Психолошка природност натприродне казне
У својој књизи „Бог те посматра. Како нас страх од Бога чини људима”, Доминик Џонсон износи убедљиве аргументе о психолошкој „природности” веровања у натприродну казну, интегришући доказе из еволуционе биологије, антропологије и психологије. Аутор тврди да је људски ум урођено осетљив на идеју да нас неко посматра и кажњава за наше поступке, што се кроз историју показало као ефикасно решење за изазове сарадње у великим, анонимним групама. Џонсон се овде издваја од претходних истраживача провокативном тврдњом да страх од божанске казне није само случајни нуспроизвод еволуције, већ адаптивно средство које је природна селекција фаворизовала како би унапредила друштвену кохезију.
Изазови еволуционе адаптације
Иако су темељи Џонсоновог аргумента чврсти када је реч о когнитивној склоности људи ка религијским обрасцима, критичари истичу да недостају снажни еволуциони докази који би потврдили да је овај страх биолошка адаптација. Иако постоји обимна литература која децу назива „рођеним верницима”, когнитивна наука показује да се људски ум заправо доста мучи са замишљањем натприродних умова, често правећи грешке и пројектујући људске особине на свезнајућа бића. Управо ова неспособност да се у потпуности појме свемоћ и вечност сугерише да концепт Бога као идеалног кажњавача није психолошки „природан” у оној мери у којој је то размишљање о другим људским умовима, што баца сенку сумње на тезу о наменски еволуираном механизму.
Натприродна наспрам световне казне
Ефикасност натприродне казне често пада на тесту када се суочи са реалним претњама световних власти, што илуструје пример наглог скока криминала у Монтреалу током штрајка полиције 1960-их година. Иако је већина становништва била католичка и добро упозната са претњом вечног проклетства, одсуство непосредне полицијске контроле ипак је довело до пораста себичног понашања, што сугерише да је људски ум примарно подешен за реаговање на видљиве и опипљиве изворе казне. Питање да ли је страх од Бога еволуирана адаптација или нуспроизвод других когнитивних механизама остаје отворено за даља емпиријска истраживања, али Џонсонова књига пружа драгоцен оквир за разумевање дубоке везе између људске спознаје, религије и друштвене дисциплине.
О аутору
Доминик Џонсон је стекао титулу доктора наука (D.Phil.) из еволуционе биологије на Универзитету Оксфорд и доктора наука (Ph.D.) из политичких наука на Универзитету у Женеви. Ослањајући се на обе дисциплине, он се занима за то како нова истраживања о еволуцији и људској природи изазивају традиционална схватања међународних односа, сукоба, сарадње и религије. Аутор је бројних чланака у научним часописима, као и књига „Превелико самопоуздање и рат: Хаос и слава позитивних илузија” (2004) и, заједно са Домиником Тирнијем, „Неуспех у победи: Перцепције победе и пораза у међународној политици” (2006). За више информација погледајте
0 Коментари