Crucified and Resurrected. Restructuring the Grammar of Christology, By: Ingolf U. Dalferth, 352 Pages, Hardcover, Published By: Baker Academic, Published: November 2015
Христолошки темељ систематике
Енглески превод капиталног дела Инголфа Далферта „Der auferweckte Gekreuzigte”, првобитно објављеног 1994. године, представља изузетан допринос савременој систематици. Далфертова централна теза јесте да оваплоћење није полазна основа христологије, већ дериват садржаја христолошког исповедања Новог завета. Према Далферту, исповедање Христа као „онога који је распет и васкрснуо” представља граматичку структуру која уређује целокупну догматику. Кроз анализу васкрсења у светлу крста, он развија динамичан ток мисли који се креће од питања ко је Исус, преко питања о Богу који се открива у овом догађају, до закључних импликација које ово божанско деловање има за човечанство, чиме христологија постаје регулативни принцип за сотириологију и пневматологију.
Тројични образац и божанска љубав
У централним поглављима, Далферт детаљно обрађује личност и дело Христа, наглашавајући да је у Исусу Бог реализовао своју стваралачку и есхатолошку љубав. Он показује да се Бог, у светлу крста и васкрсења, може замислити само у тројичним терминима како би се објаснио овај есхатолошки догађај у којем Бог дефинише себе као љубав pro nobis (за нас). Далферт истиче да тројични образац мишљења не само да регулише идеју о Богу, већ и целокупно искуство хришћанског живота. Посебно је значајно његово тумачење Христове смрти као жртве која је, парадоксално, жртвовање учинила сувишним, јер је Бог кроз самодавање постао максимално близак човеку.
Критички осврт на идентитет и слободу
Иако је похвална Далфертову темељност и оданост Бартовој традицији, постоји важна критика у погледу дефиниције божанског бића. Спорна је Далфертова тврдња да Бог „везује своје божанско сопство за наш слободни пристанак” и да створења својим прихватањем „суодређују његово божанско биће”. Са становишта традиционалне догматике, овакве формулације могу бити проблематичне јер могу нарушити божанско самопостојање; везивање Бога за човечанство требало би да буде последица његовог идентитета, а не његова суштинска дефиниција. Ипак, без обзира на ове тачке спорења, Далфертово дело остаје мајсторска студија која је незаобилазна за напредне студенте теологије и академике који траже дубље разумевање везе између Христовог крста и структуре хришћанске мисли.
О аутору
Инголф У. Далферт (др теологије, Универзитет у Тибингену) је Данфорт професор филозофије религије на Клермонт постдипломском универзитету у Клермонту, Калифорнија. Такође је професор емеритус на теолошком факултету Универзитета у Цириху, где је дуги низ година био директор Института за херменевтику и филозофију религије. Држао је академске позиције на универзитетима у Дараму, Тибингену, Франкфурту, Фрибуру и Копенхагену. Далферт је аутор или уредник преко четрдесет књига, укључујући „Распет и васкрсао”, „Стварност могућег: Херменевтичка филозофија религије” и „Постајање присутним: Истраживање хришћанског смисла Божијег присуства”.
0 Коментари