Beyond Reformation? An Essay on William Langland's Piers Plowman and the End of Constantinian Christianty, By: David Aers, 280 Pages, Paperback, Published By: University of Notre Dame Press, Published: November 2015
"Иза Реформације?" Дејвида Аерса. Теолошка фуга кроз Piers Plowman-а
Књига „Иза Реформације?“ Дејвида Аерса је изузетна теолошка медитација о природи Цркве и хришћанског живота, спроведена кроз пажљиво ишчитавање средњоенглеске поеме „Piers Plowman“ (Пирс Ратар). Књига опонаша дијалектички процес свог поетског предмета, у којој се теме и аутори појављују, нестају и поново појављују у трансформисаним облицима, подстичући на поређење са сличним академским приступима (попут Монтемађијевог читања Дантеа). Аерсова главна сврха је дестабилизација уобичајених схватања о односу средњег века, реформације и модерности, тврдећи да Ленглендов (William Langland) приказ „дехристијанизације“ његовог 14. века доводи у питање идеје о фундаменталном прекиду између средњовековног и раног модерног периода. Кључна метода коју користи је детаљно књижевно читање, вођен начелом Томе Аквинског: ex modo loquendi datur nobis doctrina („учење добијамо према начину на који је речено“).
Ленглендова критика институционалне Цркве и насиља
Аерс у књизи прати Ленглендову дијалектику, почињући контрастом између заједнице Духова (Педесетнице) са њеним „папом“, Пирсом Ратаром, и институционализоване моћи позног средњовековног папства. Користећи Вилијама Окама као саговорника, Аерс тумачи Ленглендов став према политичкој моћи и присилној сили. Ленглендова визија „дехристијанизације“ се наставља готово одмах након што Пирс напусти Цркву под бригом савести, а карактерише је „парадијастолични“ говор (коришћење имена врлина за супротне ствари). Аерс показује да Ленгленд одбија позиве на насилну реформацију Цркве, попут оних у списима Џона Виклифа или јоахимске апокалиптике. Уместо да лаичку власт види као способну да дисциплинује корумпирану црквену хијерархију, Ленгленд приказује и лаичке елите као изједначене са силама Антихриста. Ова тотална корупција кулминира у приказу сакрамента покајања, који постаје институционализовани опијат кроз сарадњу фратара и лаичке елите.
Истинска Црква „будала“ и духовни ауторитет
Као резултат продорне процене свог савременог света, Ленгленд лоцира непоколебљивост истинске Цркве – њен континуитет од Христа до данас – не у институционалној цркви, већ у „будалама“ (fools), као дисидентском остатку без политичке моћи. Према Аерсу, Ленгленд и његова „црква будала“ препознају да су институције створене константиновским хришћанством (спајање цркве и државе) само „у најбољем случају, пародијски симулакруми цркве Педесетнице“. Истинска природа Цркве, њено јединство и ауторитет су духовни, што је у супротности са конкретношћу временске институције и магистеријума. Елузивна, ходочасничка фигура Пирса Ратара тиме се супротставља краљевским и истакнутим папама Ленглендовог Рима. Ова књига је изузетно корисна за свакога ко се бави питањима политичке теологије, еклисиологије и етике, пружајући проницљив увод у непознате материјале кроз пажљиво књижевно читање.
О аутору
Дејвид Аерс је професор енглеског језика и историјске теологије „Џејмс Б. Дјук“ са ангажманом и на Катедри за енглески језик и у Богословској школи на Дјук Универзитету. Његове бројне публикације укључују Sanctifying Signs: Making Christian Tradition in Late Medieval England (2004) и Salvation and Sin: Augustine, Langland, and Fourteenth-Century Theology (2009), обе објављене у издању University of Notre Dame Press.
0 Коментари