The New Age in the Modern West. Counterculture, Utopia and Prophecy from the Late Eighteenth Century to the Present Day, By: Nicholas Campion, 288 Pages, Hardcover, Published By: Bloomsbury Academic, Published: November 2015
Интелектуално порекло и превредновање Новог доба
Николас Кампион се у књизи Ново доба на модерном Западу супротставља уобичајеном тривијализовању Новог доба (New Age) и његовом ограничавању на 1960-те године. Кампион тврди да Ново доба има дубоке историјске, логичке и интелектуалне корене у западној филозофији, почев од Платоновог идеализма. Он Ново доба повезује са незадовољством несaвршеним светом (Платонова Алегорија пећине – сенке стварности) и жељом за повратком Идеалном оригиналу. Кампион прати ову интелектуалну нит кроз историју, од Галилеја и Њутна, преко Хегела и Хелене Блавацки, све до савремених личности попут Тимотија Лирија и Алена Гинзберга. Тиме он Ново доба утемељује у трајним темама западне езотерије, индивидуализма, слободе и уверења да је „лично искуство кључ све истине“.
Пресек утопизма и миленаризма
Кампион позиционира Ново доба на пресеку утопизма и миленаризма, користећи их као оквир за разумевање историје. Оба идеолошка правца су незадовољна постојећим условима. Утопизам је психолошки утемељен на универзалном импулсу за самоостварењем и животом нереализованог потенцијала, док миленаризам тежи стварању друштвеног поретка који ће припремити пут за спољну, божанску интервенцију. Кампион упозорава на опасности „утопије вољних“, где се тежња за трансформацијом целог друштва може претворити у потребу да се „они који то не желе принуде“, што потенцијално води ка елитизму, тоталитаризму и фашизму.
Културне тензије и контроверзна поређења
Култура Новог доба доживела је бројне поделе и критике, као што је подела у 1960-им између пацифистичког хипи покрета („љубав и мир“) и агресивнијих политичких револуционарних група. Такође, покрет је критикован због комерцијализације и конзумеризма (нпр. тврдња да је „лето љубави у великој мери био медијски догађај“). Данашње културе Новог доба (као што су Burning Man и рејв култура) и даље повезује веровање да је „свест важнија од материје“ и да идеје обликују свет кроз личну „духовну еволуцију“. Кампион износи и свој најконтроверзнији став: да су поборници Новог доба и неоконзервативци две стране сличног идеалистичког универзализма. Обе групе захтевају промену и боре се против „естаблишмента“, али Ново доба свој утопизам види као приватно искуство, док неоконзервативизам активно спроводи „моралну крсташку експедицију“ за обнављање носталгичне визије друштва агресивним спољним политикама и ратовима.
О аутору
Николас Кампион је виши предавач на Школи за археологију, историју и антропологију на Универзитету Велс Тринити Сент Дејвид. Он је директор универзитетског Софија центра за проучавање космологије у култури и програмски директор МА студија културне астрономије и астрологије.
0 Коментари