Баларама

Идентитет и инкарнације Балараме

Баларама је хиндуистички бог, старији брат бога Кришне. Понекад се сматра трећим од три Раме, па самим тим и осмим аватаром Вишнуа, а понекад се појављује као инкарнација велике змије Шеше или Ананте. Познат је и под именима Баладева, Балабхадра, Бала и Халајудха. Легенде о њему налазе се у браманској и џаинистичкој литератури, укључујући Махабхарату (посебно у наставку Харивамша), Бхагавата Пурани и другим Ваишнава Пуранама.

Необично рођење и контраст са Кришном

Баларамино рођење је било необично: како би га спасио од демона Камсе, који је желео да убије све мушке потомке своје сестре Деваки, Вишну је својом јогамајом (магичном моћи) пренео седмо дете из Девакине у утробу Рохини. Због тога је Баларама рођен као Рохинин син. Једна прича из Махабхарате његову белу боју објашњава тако што је Вишну извадио једну своју белу длаку и послао је у Девакину утробу, која се потом родила као Баларама. Баларама и Кришна су увек заједно и у савршеном су контрасту: Баларама је бео и све-мужевни лик чије је главно оружје плуг (раоница), док је Кришна црне боје, грациозан и женствене лепоте.

Брак и моћна оружја

Баларама се оженио Ревати, ћерком краља Раивате. Њихова прича је такође необична: краљ је, тражећи савет од Браме, код њега провео много еона, због чега се човечанство смањило. По повратку, Баларама је морао својом раоницом да скрати Ревати јер је била превисока, пре него што су се венчали. Баларама је био стручњак за три оружја: плуг, буздован и топуз. Поучавао је Дуриодхану употреби буздована. У једној прилици, док је био пијан, Баларама је плугом вукао реку Јамуну (персонификовану богињу) да би га послушала и дошла да се окупа.

Улога у рату Махабхарате и смрт

Баларама је осуђивао Кришнину улогу у рату Махабхарате и желео је да се рођаци, Каураве и Пандаве, помире, због чега је отишао на ходочашће. Био је огорчен када је Бхима, у завршној борби буздованима, нечасно ударио Дуриодхану у бутине. Баларама се заклео да ће убити Бхиму и једино га је Кришна успео смирити. Иако је и сам био склон пићу, Баларама је забранио опојна средства у светом граду Двараки. Након рата, Јадаве из Двараке су се међусобно поубијали у пијаној тучи, а Баларама је, седећи у дубокој медитацији, умро тако што је Шеша (чија је он инкарнација) изашао из његових уста и ушао у океан.

Баларама у џаинистичкој традицији

Према џаинистичкој Харивамша Пурани, Баларама је бдио над Кришном и помагао свом брату, кога је одгајала Јашода, да посети своју праву мајку Деваки. Када је Деваки видела Кришну, њена прса су спонтано почела да луче млеко. Како би заштитио њен идентитет и избегао да се открије, Баларама је преко ње просуо крчаг млека.

Литографија из Бенгала с краја 19. века која приказује Кришну и Балараму. Уместо плуга, Баларама држи трубу направљену од бивољег рога, карактеристику шаива аскета, на основу описа Нитјананде, кога гаудија ваишнаве поштују као Баларамину инкарнацију.