Хиљаде Турака посетиле Солун како би одале почаст Кемалу Ататурку (ВИДЕО)

Ходочашће у Солун на дан смрти Ататурка

Хиљаде турских држављана похрлило је у Солун (Грчка) у понедељак, 10. новембра, како би одали почаст поводом 87. годишњице смрти вође Мустафе Кемала Ататурка. Посетиоци, укључујући бројне студенте, наставнике и породице из целе Турске, окупили су се испред куће која се сматра Ататурковим родним местом и у којој је данас смештен турски конзулат. У част оснивача модерне Турске, људи су махали турским заставама, певали традиционалне песме и носили мајице са његовим ликом. Због великог прилива туристичких аутобуса, улице око куће биле су блокиране за саобраћај.

Порекло и успон Мустафе Кемала

Мустафа Кемал Ататурк, војни официр, политичар и реформатор, рођен је у скромној турској породици у Солуну 12. маја 1881. године, док је град још био под османском влашћу. У војној школи је добио име Кемал (што значи зрелост и савршенство) због свог изврсног учења. Након службе у Османској војсци и политичког ангажмана, постао је први председник Републике Турске 1923. године, чиме је основана модерна турска држава.

Укидање халифата и секуларне реформе

Као председник, Ататурк је покренуо широк програм реформи чији је циљ био секуларизација и модернизација Турске. Укинуо је халифат и затворио све институције засноване на исламском канонском праву. Укинуо је традиционални, углавном верски, образовни систем и успоставио нове народне школе. Такође, модернизовао је османски правни систем и успоставио равноправност полова.

Културна и језичка преображавања

Ататурк је одбацио источњачке обрасце облачења, који су имали верски значај, фаворизујући европску одећу. Једна од најзначајнијих реформи догодила се 1928. године, када је арапско писмо замењено латиничним алфабетом. Поред тога, подстицао је ширење западне класичне музике и позоришта. Његов опсежан програм истраживања на пољу турског језика и историје имао је за циљ да ојача националну свест, а не религију, као главну везу кохезије.

Отац Турака

Године 1933. увео је закон којим је грађанима обавезно да користе породично име. Због његових дубоких и свеобухватних реформи, Народна скупштина му је 1934. године доделила презиме Ататурк (што значи „Отац Турака“). Реформатор турске државе преминуо је у Истанбулу 10. новембра 1938. године, али његово наслеђе и даље привлачи хиљаде поклоника сваке године.