Ослобођење Свете Горе током Првог балканског рата
Јучерашњи дан је обележио 113. годишњицу брзе и одлучујуће војне операције којом је монашка заједница Свете Горе (Атоса) трајно дошла под грчки суверенитет. Догађај се одиграо 2. новембра 1912. године током Првог балканског рата, када је мали грчки поморски одред извршио искрцавање. Ова акција је била превентивни удар који је спречио потенцијално бугарско војно преузимање и заувек изменио геополитички положај овог полуострва.
Трка за контролу и бугарска амбиција
Иако су чланице Балканског савеза (Грчка, Србија, Бугарска и Црна Гора) биле савезници против Османског царства, између њих су постојала интензивна ривалства, посебно око новоослобођених територија у Македонији. Света Гора, која је вековима била аутономна монашка држава под османским суверенитетом, постала је кључна награда због своје огромне верске и стратешке вредности. Ургентност грчке акције била је подстакнута извештајима о напредовању бугарских снага према полуострву, а бугарски манастир Зограф виђен је као природна жижа за експанзионистичке циљеве Софије.
Грчки превентивни удар
Под директном командом премијера Елефтериоса Венизелоса, грчка војна команда је настојала да осигура територију пре него што то учини ривал. Мали контингент морнара са грчког торпедног чамца Фула (или сличног пловила) искрцао се код Дафнија. Након тога су кренули према Кареји, административном центру, где је последњи османски гувернер званично предао власт представнику Краљевине Грчке. Већина монашке заједнице, будући да су били етнички Грци, поздравила је грчке снаге као ослободиоце.
Неутралисање претње и формализација статуса
Грчки превентивни удар ефикасно је неутралисао бугарску претњу, осигуравајући да полуострво потпадне под грчку јурисдикцију уместо да постане извор спора међу победничким балканским савезницима. Овим ослобађањем окончани су векови континуиране османске контроле. Иако су међународни дипломатски спорови око статуса Атоса настављени неколико година након Балканских ратова, његово коначно припајање Грчкој формализовано је Лозанским уговором 1923. године.
Света Гора данас: живи споменик
Данас, Света Гора задржава свој јединствени самоуправни статус као аутономна монашка држава у оквиру Хеленске Републике. Њено постојање представља живи споменик успешној војној и дипломатској акцији из новембра 1912. године. Овај догађај је осигурао да Света Гора, као најважније православно монашко средиште, остане интегрални део грчке државе.
0 Коментари