Контраст у имиграционој политици
Администрација Доналда Трампа спровела је политику која је изазвала оштре контрасте у третману различитих група миграната. Истовремено са претњама да ће војно интервенисати у Нигерији ради одбране хришћана и укидањем Привремено заштићеног статуса (ТПС) за имигранте из Јужног Судана (упркос тамошњем насиљу), администрација је дала приоритет за азил Африканерима из Јужне Африке. Ова одлука је, према мишљењу стручњака, донета под лажним тврдњама о прогону белих фармера.
Теорија белог хришћанског национализма
Стручњаци за белу супремацију и хришћански национализам сматрају да ова, наизглед неповезана, политичка дела заправо прате идеолошки образац хришћанског национализма. Теолог Стивен Лојд објашњава да је стратегија заснована на „миту“ да ће губитак беле хришћанске већине у САД угрозити западну цивилизацију. Стога, политика треба да отвори границе за Африканере (беле хришћане) и затвори их за оне који нису бели и нису хришћани, хранећи страх Трампове базе од имиграције и демографских промена.
Демистификација наратива о геноциду
Наратив који користи Трампова администрација често је у супротности са чињеницама на терену. Тврдња о „геноциду над хришћанима“ у Нигерији коју је Трамп изнео, брзо је одбијена од стране нигеријских званичника и стручњака. Иако је насиље неспорно (нпр. од стране Боко Харама), оно није искључиво усмерено на хришћане; велики део насиља је усмерен на муслимане чија веровања нису у складу са екстремистичким групама. Према подацима, од 1.923 напада на цивиле у Нигерији у овој години, само око 50 напада било је усмерено на хришћане због њихове вере. Слична нетачна тврдња односи се и на Африканере, који се углавном не виде као избеглице.
Расистичка логика имиграционог приоритета
Политика хришћанског национализма, према Лојду, подразумева да расне и етничке групе треба да имају своје територије. Ова логика дозвољава хришћанској десници у САД да се види као спаситељ нигеријских хришћана, али сматра да они треба да остану у Африци и не мешају се са белим хришћанима у Америци. Насупрот томе, беле, односно „западне“ хришћане у Африци треба довести у САД. Ова расистичка логика служи за правдање ограничавања имиграције „других“ (попут људи из Јужног Судана) у корист „својих људи“ — конзервативних белих хришћана.
Политичке користи од егзистенцијалног страха
Психолози истичу да уоквиривање сложених политичких сценарија у контексту геноцида над белцима или хришћанима доноси политичку корист Трампу. Стварањем наратива о егзистенцијалној опасности – геноцид над хришћанима у Нигерији и геноцид над Африканерима у Јужној Африци – одржава се „егзистенцијални страх од истребљења и угњетавања“ код одређеног дела белих Американаца. Овај страх не само да подстиче забринутост због имиграције, већ и мотивише базу да га подржи као браниоца хришћанства и америчке (хришћанске) цивилизације.
