Беда Преподобни

Живот и монашка посвећеност Беде Преподобног

Беда (око 673–735), обично називан „Преподобни“, био је монах и учењак из Нортамбрије чији је цео живот био везан за двоструке манастире Вермут и Џароу, које је основао Бенедикт Бископ. Сам Беда је сажео свој живот у последњем поглављу своје Црквене историје народа Енглеза: „Рођен сам на земљама које припадају овом манастиру и у доби од седам година предат сам од стране моје породице да ме образују најчаснији Бенедикт [Бископ] и Кеолфрид. Од тог времена живео сам цео свој живот у истом манастиру, посвећујући све своје време проучавању Светог писма.“ Са деветнаест година постао је ђакон, а са тридесет свештеник, увек налазећи радост у учењу, поучавању и писању.

Црквена историја народа Енглеза – врхунац научног рада

Иако је Бедина Црквена историја народа Енглеза у основи била религијска историја писана за хришћанске вернике, то је изузетно дело које заслужује дивљење и савремених историчара. Оно показује Бедин изванредан научни дар, одлично познавање латинског језика, његову бригу да пронађе поуздане изворе, спретност у њиховој употреби и трезвеност просуђивања чак и када се бавио чудесним елементима. Ова Црквена историја је такође значајна по увођењу Ано Домини (Anno Domini – Лета Господњег) као начина датирања догађаја у нашој ери, праксе која је постала уобичајена широм западног света.

Утицај тумачења Светог писма и наслеђе

У Бедино време и међу средњовековним писцима каснијих генерација, његови коментари на Свето писмо били су најпознатији и највише коришћени, иако нису сви користили његову алегоријску методу тумачења са Бедином карактеристичном суздржаношћу. Његова дела су била толико цењена и често копирана да је већина њих преживела до данас. Његове бројне позајмице од црквених отаца сведоче о великој збирци књига коју је Бенедикт Бископ сакупио у Риму и донео све до Нортамбрије.

Ширина интересовања и рад на календару

Бедина дела откривају живахан и истраживачки ум, фасциниран не само проблемима Светог писма већ и проблемима природног света. Хронолошки редослед његових дела показује стално растућу научну зрелост, као и привлачну и пријемчиву личност. Посебно се истиче његов рад на календару. Контроверза око датума Васкрса била је веома акутна у његово време, јер је супротстављала римску и келтску праксу. Беда је покушао да уведе ред у ову расправу делом De temporum ratione, које, према речима савремених уредника, и даље остаје „најбољи увод у црквени календар“.

Последњи дани и превод Јовановог јеванђеља

Поседујемо дирљиво сведочење из прве руке о Бединим последњим данима у писму које је један од његових ученика, Катберт, написао другом ученику, Катвину. Беда је наставио да ради и поучава до самог краја. Један од његових последњих задатака – који је остао недовршен – био је превод Јовановог јеванђеља на староенглески језик. Умро је 26. маја 735. године, остављајући за собом једно од најзначајнијих наслеђа у историји раног средњег века.