Ирод Велики: контроверзни краљ Јудеје
Ирод I Велики (рођен 72. п.н.е.) био је краљ Јудеје током Римског царства, у турбулентном периоду када се родио Исус Христос. Његов живот је био испуњен противречностима, балансирајући између величине и срамоте. Ирод је био само полујеврејског порекла – његов отац Антипатар био је Идумејац преобраћен на јудаизам, а мајка арапска принцеза. Захваљујући добрим везама свог оца са Јулијем Цезаром и касније Марком Антонијем, Ирод је 37. п.н.е. именован од стране Римског сената за неприкосновеног краља Јудеје.
Масакр невине деце: историјска дилема
Иродово име остало је у колективном памћењу првенствено због масакра невине деце – наређења да се побију сви дечаци млађи од две године у Витлејему, након што је од Три мудраца (Мага) сазнао да је рођен нови „краљ Јудеја“. Међутим, овај стравичан чин помиње се само у Јеванђељу по Матеју. Већина историчара и библијских научника сматра да је ова прича измишљена јер је изостала из свих других јеванђеља и историјских извора, укључујући списе његовог првог биографа, јеврејског историчара Флавија Јосифа.
Градитељ и економски реформатор
Као владар, Ирод је био успешан у управљању и развоју свог краљевства. Спровео је програм увоза жита из Египта како би сузбио глад и снизио је порезе. Био је посебно успешан у инфраструктурним радовима: изградио је личну палату, стратешку тврђаву Иродион, и величанствени лучни град Цезареја Приморска (Caesarea Maritima), чиме је Јудеју успоставио као важну економску силу. Његов највећи пројекат била је грандиозна експанзија Јерусалимског храма, који се сматра његовом круном славе.
Тиранин, параноик и породична трагедија
Упркос својим градитељским успесима, многи историчари Ирода описују као суровог тиранина који је увео полицијску државу и кажњавао за најмању сумњу. Његова окрутност није била ограничена само на поданике; током своје владавине није оклевао да убије неколико блиских чланова породице, укључујући три своја сина, мајку и деду своје жене, и своју вољену хасмонејску супругу Маријамну, коју је погубио. Његов живот обележен је манијакалним понашањем и поремећајима личности.
Шок завршног поглавља: тело у меду
Један од најшокантнијих детаља Иродовог живота, који одражава његову опсесивну љубав и параноју, јесте постхумни третман његове погубљене супруге Маријамне. Каснији извори, пре свега Вавилонски Талмуд, централни текст рабинског јудаизма, наводе да је Ирод седам година чувао њено тело у меду. Неки тумачи наговештавају да је то било ради задовољавања његових жеља (некрофилија), док други верују да је то чинио како би људи и даље мислили да је ожењен „краљевом ћерком“ и тиме одржао легитимитет своје моћи.
0 Коментари