Предмет и хипотеза истраживања
Истраживачи са Института за филозофију Руске академије наука, Наталија Гончарова (антрополог) и Антон Беликов (историчар уметности), применили су класичне антропометријске методе на анализу архајских и класичних старогрчких скулптура. Њихова централна хипотеза је да старогрчке скулптуре, као културни артефакти, одражавају стварне антрополошке типове и да су карактеристике лица, попут структуре орбиталне регије и хоризонталног профила, доследно представљене.
Канони, мимезис и промена стила
Старогрчка уметност је тежила мимезису (подражавању), али не кроз пуко копирање, већ кроз емулацију идеалне суштине изражене кроз пропорционалне системе или каноне. Прелаз са архајског на класични период обележен је увођењем ових канона, од којих је најзначајнији Поликлетов канон, илустрован статуом Копљоноше (Дорифорос). Ова употреба канона довела је до унификације и идеализације људских представа и знатно смањила варијабилност пропорција лица у класичној скулптури у односу на архајску.
Методологија и статистичка анализа
За потребе студије коришћено је укупно 177 фронталних и 60 профилних фотографија скулптура из различитих периода (од високе архаике до хеленизма и палмирских портрета). Пошто су се величине слика разликовале, коришћена је метода поређења пропорционалних индекса (индекси висине и корелације ширине лица). Применом анализе варијансе откривене су значајне разлике између скулптура, нарочито у углу палпебралних фисура, односу висина/ширина лица и дебљини усана.
Разлике између архајске и класичне скулптуре
Анализа је показала јасне трендове: преласком са архајског на класични стил, лице постаје више троугласто, доњи део лица се подиже, а усне се задебљавају. Класичне скулптуре показују гушће груписање пропорција због строжих конвенција. Занимљиво, неке архајске скулптуре показују карактеристике које су неуобичајене за касније Грке, попут високих јагодичних костију и испупчености очне јабучице, које подсећају на неке азијске расне типове. Ово може одражавати антрополошке карактеристике пре-грчког становништва.
Закључак о утицају културе и антропологије
Закључак студије је да су уочене разлике између периода највероватније резултат промена у пропорционалним системима и уметничком укусу (културни процеси), а не првенствено промена у стварном антрополошком окружењу. Међутим, карактеристике попут конвексности очне регије и вертикалног профила орбите, које вероватно нису биле обухваћене каноном, показују умерену корелацију са историјским периодима, што сугерише да је антрополошко окружење ипак имало утицај на уметничку слику.
0 Коментари