ШТА ЧИТАТИ? Шта је ислам? Важност исламске припадности

What is Islam? The Importance of Being Islamic, By: Shahab Ahmed, 624 Pages, Hardcover, Published By: Princeton University Press, Published: November 2015

Централна теза и наслеђе књиге

Књига Шахаба Ахмеда Шта је ислам? је обимна, учена и информативна монографија, чија главна вредност лежи у Ахмедовом озбиљном приступу према идеји да проучавање ислама не сме бити изоловано, већ мора да осветљава и да буде осветљено релевантним сродним научним пољима. Ово је њено најважније наслеђе за религијске студије. Основна премиса књиге је да ислам није једноставан, већ да обухвата све могуће „исламе“, било апстрактне или стварне, те да је логика разлике и контрадикције кохерентна и интерна исламу. Ахмед то илуструје метафором о „муслиманском писцу о вину“, питајући се како чин конзумирања алкохола, упркос законској забрани, може бити позитивно вреднован у неправном дискурсу. На тај начин, алкохол постаје метафора за друге маргинализоване дискурсе (попут филозофије, суфизма, иконоклазма) које су често сматрани „неисламским“.

Проблеми са оквиром и ширином дефиниције

Иако Ахмед има право када тврди да су религије као друштвене форме „клупко конфузије и самоконтрадикције“, поставља се питање зашто је оваква оцена уопште потребна информисаном научнику, сугеришући да то више говори о стању религијских и исламских студија него о самој књизи. Главни проблем са Ахмедовом формулацијом је тај што ризикује да све постане „исламско“, што би резултирало тиме да термин значи све, а истовремено ништа. Иако је тачно да је означавање нечега као „исламског“ чин ауторизације, Ахмедова жеља да уклони превише одређене дефиниције ислама (као права, политике, итд.) ризикује да реификује нешто што се зове „ислам“ као потенцијално транс-историјски феномен (његов кантовски фокус на феноменалном имплицира нуменално). Његови концепти текста, контекста и претекста су превише нејасни и такође ризикују да буду превише обухватни.

Теоријска вредност и наставак дискусије

Доводи се у питање да ли је Ахмед успео да искорени ислам из европских категорија анализе, као што неки тврде, наглашавајући да су критике термина попут „религија“ и „култура“ проистекле управо из евро-америчке анализе коју он критикује. Упркос томе, књига је успешна у критици схватања исламског хуманизма које се ослања на бинарну поделу религиозно/секуларно, као и у критици Маршала Хоџсона о „Исламикату“ (Islamicate). Највећи допринос књиге јесте управо у њеном одговору на недостатак бављења теоријом и методом од стране научника ислама у области религијских студија. Стога, закључак је да је књига важна јер отвара неопходну конверзацију, али да много посла тек треба да се уради након њеног објављивања.