Значај Никејског сабора и савремени повод
Први васељенски сабор у Никеји, одржан пре 1.700 година (325. године) на територији данашње Турске, представља темељни моменат хришћанског јединства. Значај овог сабора, на коме је утврђена прва верзија Символа вере (Никејског), која се и данас изговара, огроман је у контексту вековних црквених подела. Поводом ове годишњице, папа Лав XIV путује 28. новембра на место одржавања Сабора, што је део његове прве велике стране посете, а тамо ће се састати са патријархом Вартоломејем, духовним вођом хришћана цариградске патријаршије.
Сарадња Цркве и државе
Сабор у Никеји је сазвао римски цар Константин Велики, који је желео јединствену Цркву као подршку свом тек уједињеном царству, иако се он сам формално крстио тек пред смрт. Овај сабор означава рану и значајну сарадњу Цркве и државе, при чему је моћни политички лидер преузео водећу улогу у обликовању црквене политике. На сабору се окупило најмање 250 епископа из целог Римског царства.
Решавање Тројичног спора и "једносушност"
Главна тема Сабора био је Тројични спор, односно питање односа Сина (Исуса Христа) према Оцу. Арије, свештеник из Египта, заступао је аријанизам, учење које је Исуса приказивало као највише створено биће, али не и једнако Богу. Супротно гледиште, које је заступао Атанасије Велики, тврдило је да је Исус вечно једнак Оцу. Сабор је скоро једногласно подржао Символ вере који је Христа прогласио "истинитим Богом" и осудио аријанске идеје. Исус је дефинисан као равносуштан (једносуштан) Оцу, коришћењем термина из грчке филозофије, а не из Светог писма.
Доношење одлука и језик према Јеврејима
Никејски сабор је био и изванредан дипломатски успех за Константина јер је успео да наведе две стране да се сложе. Такође, усвојена је и формула за одређивање датума Васкрса. Сабор је одлучио да се Васкрс слави прве недеље после првог пролећног пуног месеца. Међутим, приликом одређивања датума Васкрса, Сабор се намерно дистанцирао од јеврејске Пасхе, користећи крајње презрив језик према Јеврејима.
Каснији расколи и нада у јединство
Упркос Никејском Символу вере, доктринарни спор је трајао још две генерације. Други васељенски сабор у Константинопољу 381. године потврдио је проширени Никејско-цариградски Символ вере, који се данас користи. Касније су уследили нови спорови: Оријенталне православне цркве прихватиле су Никејски Символ вере, али су одбациле касније саборе. Велики раскол између Католичке и Православне Цркве у 11. веку десио се делимично због додавања клаузуле "и Сина" (Filioque) у Символ вере у западним црквама, што Исток није прихватио. Ипак, Никеја остаје тачка договора и најшире прихваћени Символ вере у хришћанству.
0 Коментари