Хоземарија Ескрива. Римокатолички светац који је скоро постао православан

Оснивач Opus Dei и сукоб са Ватиканом

Визија свеца Римокатоличке цркве Хоземарије Ескриве, оснивача моћне конзервативне групе Опус Деи (Opus Dei) 1928. године, сада је под претњом. Папа Лав XIV недавно је најавио планове за реструктурирање Opus Dei, чиме би се практично укинуо његов јединствени статус „личне прелатуре“ која директно одговара папи. Овај потез није први изазов Ескривиној визији. Деценијама раније, након дубоког разочарања у сопствену Цркву, Ескрива је размишљао о изненађујућем потезу: наводно је хтео да се преобрати и целу организацију уведе у Православну цркву.

Разочарање после Другог ватиканског концила

Ескрива је био дубоко узнемирен променама које су уследиле након Другог ватиканског сабора шездесетих година 20. века. Док је Сабор тежио „модернизацији“ Цркве – теолошки, духовно и литургијски – Ескрива, као тврдокорни конзервативац, сматрао је те промене катастрофом. Због тога је одбио да прихвати нову мису (Novus Ordo Missae), уведену 1969. године, и наставио да служи стару латинску мису, што је био значајан уступак Рима у то време.

Покушај преласка на Православље

Један извор тврди да је Ескрива био толико очајан да је 1967. године са својим наследником отпутовао у Грчку, земљу у којој преовлађује Православље. Циљ је наводно био да провери да ли може да доведе Opus Dei у Грчку православну цркву, коју је сматрао „верним остатком“. Иако Opus Dei то званично негира, тврдећи да је Ескрива само истраживао могућност оснивања присуства у Грчкој (што је за многе критичаре „очигледно апсурдно“ с обзиром на то да је тада у Грчкој било само око 50.000 католика), план је наводно пропао. Према изворима блиским оснивачу, план су блокирали грчки православни епископи. Били су спремни да га приме и његове следбенике као преобраћенике, али су изјавили да Опус Деи као верски ред не може да се придружи, јер Православна црква једноставно не функционише са таквим организационим структурама.

Конзервативна револуција и моћ Opus Dei

Ескрива се на крају вратио у Рим, одлучивши да спроведе „конзервативну револуцију“ унутар Римокатоличке цркве. Током деценија, Opus Dei је постао изузетно моћан, користећи свој јединствени статус „личне прелатуре“. Ескрива је 2002. године канонизован као светац, што је праћено значајним контроверзама у вези са методама групе. Ова организација је стекла велику јавну видљивост и контроверзни имиџ услед приказа у роману „Да Винчијев код“ Дена Брауна, иако организација одбацује приказ као нетачан.

Критике и моћни савези

Група Opus Dei је оптуживана за елитизам (првенствено циљајући богате лаике) и суочила се са озбиљним оптужбама, укључујући трговину људима последњих година. Моћ организације била је изграђена на снажним савезима, укључујући близак однос са конзервативним режимом генерала Франциска Франка у Шпанији и покровитељство папе Јована Павла II. Њихово јавно осликавање као ултра-конзервативног и тајновитог реда укорењено је у популарној култури.