ШТА ЧИТАТИ? Измишљање америчке религије. Анкете, истраживања и несигурна потрага за вером једне нације

Inventing American Religion. Polls, Surveys, and the Tenuous Quest for a Nation's Faith, By: Robert Wuthnow, 256 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: October 2015

Роберт Вутнов о стварању америчке религије кроз анкете

У књизи Измишљање америчке религије, социолог Роберт Вутнов доводи у питање уобичајено веровање да анкете јавног мњења о религији пружају заиста описне и генерализоване информације о Американцима и америчкој религији. Вутнов прави оштру разлику између академских етнографских студија, које пружају нијансиран контекст и увид у улогу религије у животима људи, и комерцијалних анкета, које дају брзе и јефтине, али према Вутнову, искривљене статистике. Он тврди да, док анкетари извештавају, на пример, да 96% Американаца верује у Бога, они заправо „производе концепт религије“ који је искошен и који не одражава сложену стварност. Вутнов идентификује четири кључне тачке забринутости у вези с начином на који анкете обликују разумевање религије: генерализације, категорије, концепти и контексти.

Проблеми генерализације, категоризације и концептуализације

Прво, анкете теже генерализацији о свим Американцима, што игнорише разноликост и мозаик вероисповести, те привилегује белу хришћанску религиозност. Ово се дешава зато што су питања често пристрасна према протестантима – питања о „веровању“ нису релевантна за многе религије које не стављају нагласак на садржај веровања, а питања о „присуствовању верским службама“ нису применљива на све заједнице. Друго, анкете стварају или обликују категорије за класификацију људи које нису увек смислене самим испитаницима, док истовремено занемарују оне разлике које јесу важне. На тај начин, анкете поједностављују сложен свет ради лакшег поређења. Треће, анкете дефинишу или редефинишу концепте кроз начин на који се постављају питања. На пример, секуларизација је, према Вутнову, престала да буде питање опадања институционалног ауторитета верских организација, а постала је питање мерљивог опадања присуства у цркви и веровања у Бога, тј. „секуларизација се дешавала ако су анкете рекле да се дешава“.

Изоловање религије од животног контекста

Вутнов такође истиче да анкете игноришу контекст у коме људи живе. За разлику од етнографија, анкете не омогућавају увид у међуљудске односе – са комшијама, колегама и другима – који утичу на верско понашање. Анкете дају „статичну слику“ изолованих појединаца и њихових непроменљивих идентитета, уместо „покретне слике“ међусобних веза и варијација. Поред тога, низак одзив на анкете (понекад мањи од 9%) додатно доводи у питање могућност генерализације чак и те статичне слике на остатак Америке. Ово Вутновово дело пружа драгоцен историјски контекст неким од најпознатијих студија у социологији религије и подстиче читаоце да преиспитају своје разумевање тога шта значи бити религиозан.

О аутору

Роберт Вутнов је професор социологије Герхард Р. Андлингер и директор Центра за проучавање религије на Принстонском универзитету. Он је аутор бројних књига о америчкој култури и религији.